Љетопис: Умро Милан Обреновић

На данашњи дан, 10. фебруара 1901. године у Бечу је умро српски државник Милан Обреновић, кнез, а потом краљ Србије.

Током његове владавине Србија је стекла међународно признање на Берлинском конгресу 1878. године када су јој припојена и четири округа.

Краљ Милан Обреновић је рођен у Румунији. Отац Милош је био унук брата кнеза Милоша Обреновића, Јеврема. Мајка Елена Марија Катарџи је била кћерка румунског грофа Константина Катарџија. Отац Милана Обреновића је служио у румунској војсци и погинуо је у борби са Турцима код Букурешта.

Послије погибије оца, бригу о младом Милану је преузео његов рођак, Михаило Обреновић, кнез Србије. Послије убиства кнеза Михаила Обреновића у Кошутњаку, на предлог министра Миливоја Блазнавца за новог наследника је проглашен Милан Обреновић, тада четрнаестогодишњак. Умјесто малољетног кнеза власт привремено преузима намјесништво. Када је у Невесињу избио устанак, „Невесињска пушка“, кнез Милан је одбио да узме учешћа у њему и осуђивао тај устанак.

У том устанку  под псеудонимом Петар Мркоњић борио се и будући краљ Србије Петар Карађорђевић.

Под притиском јавног мњења објавио је Турској рат 1876. године, али без довољно дипломатске припреме завршен је поразом Србије 1877. године. Исте године је поново ступио у рат на инсистирање Русије . Војска кнеза Милана се кретала према Нишу, Пироту и Врању. Послије потписивања Сан Стефанског уговора дошло је до преокрета у политици кнеза Милана. Руси су форсирали Бугаре на уштрб српских територија, па се кнез све више окреће према Аустроугарској.

Одлуком Берлинског конгреса 1878. године Кнежевина Србија је добила независност. Послије одлука Берлинског конгреса Србија је добила нишки, пиротски, топлички и врањски округ. Милан успијева да унаприједи Србију на ниво краљевине 1882. године. Цар Фрањо Јосиф је лично честитао краљу Милану Обреновићу.

По проглашењу Милана Обреновића за краља Србије, почео се нагло мијењати политички живот у земљи. У то вријеме почињу да се стварају политичке странке у Србији. Створене су буржоаске странке: Радикална странка, чији је вођа био Никола Пашић, Либерална странка са својим вођом Јованом Ристићем и Напредњачка странка као лична странка краља Милана.

Радикали су повели жестоку борбу против режима. У околини Зајечара и Књажевца избила је Тимочка буна коју су краљ Милан и војска угушили. Тада је краљ Милан укинуо народну војску и почео je да ствара редовну војску, која ће му бити вјерна и одана. Уједињење Бугарске са Источном Румелијом 1885. године Милан је доживио као припрему за освајање Македоније, што га је навело на рат са Бугарском. У краткотрајном рату Србија је поражена, а главна битка је одржана на ријеци Сливници. Мир је склопљен у Букурешту, по начелу повратка на првобитно стање.

1889. године краљ Милан је објавио своју абдикацију. Силазећи са пријестола он је, по Уставу, одредио три намјесника, који су требали да владају до пунољетства краља Александра.

Приредио: Миливоје Ђуришић

Извор: Митрополија

Прочитајте још:

https://www.in4s.net/godisnjica-velikog-ruskoog-pisca-dostojevski-pisac-uzvisenih-i-prokletih/

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: