Змајевићи
1 min readНа данашњи дан, 23. децембра 1679. године у Перасту је рођен Вицко Змајевић, надбискуп барски и примас српски.
Потиче из познате породице Змајевића. Вицков отац Крсто био је угледни капетан града Котора, а брат Матија прослављени руски адмирал. Породица Змајевић је била угледна старосједелачка породица из племена Његуши. Неки од њених најзначајнијих потомака породице Змајевић били су Андрија Змајевић (писац и надбискуп барски и примас српски) и Матија Змајевић адмирал царске Русије . Према казивању поткрај XIX вијека, Змајевићи су били старосједеоци од средњег вијека, са Његуша, село Врба. Некадашње имање, односно посјед породице Змајевић носи и дан данас назив, топоним Змајевића крш, подно Ловћена.
Андрија, надбискуп барски и примас српски, свестрана личност, књижевник, сакупљач античких артефаката, мецена умјетника.
Крсто, човјек вичан мачу и мору и више пута биран за градског капетана.
Матија, такође поморац, који је умногоме промијенио ток историје а већи дио своје поморске каријере провео у служби руског цара Петра Великог коју је завршио као адмирал руске балтичке флоте.
Вицко, син Крстов брат Матијин, који је отишао стричевим стопама, осим свештено лице и сам је био књижевник и мецена умјетника.
Капетан Крсто Змајевић, његов брат Андрија, и Крстови синови Матија и Вицко су имена записана златним словима Пераста XVII и XVIII вијека. Андрија и Вицко-црквени поглавари надбискупије заговорници очувања народног језика, књижевници, добротвори и Матија најзнаменитији и најобразованији поморац тога времена, личности су неизбрисиво уклесане у културно-историјску слику Пераста. Колико су сва тројица били везани за Пераст остало је записано у архивској грађи кроз њихова дјела и преписке. Ипак, једино је Андрија остао и окончао свој живот у Перасту. Симболика његове привржености можда је најуочљивија у начину како је саградио палату. Везао је за стијену перашког брда, претворио је одбрамбену кулу у њен централни дио, те пошто је саградио звоник и капелу, створио је један комплекс кроз који као да је изразио себе управо као чувара како би будуће генерације подсјећао на то вријеме.
Приредио: Миомир Ђуришић, Митрополија црногорско-приморска
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Кад пишеш о католичкој историји не гријешиш у датумима, као кад по папином календару датујеш и обиљежеваш догађаје из православне повјеснице , љетопишче Митрополијин!