Љубинка Бобић – Ненадмашна „Госпођа министарка“

Љубинка Бобић, члан Народног позоришта у Београду, започела је каријеру 1921. године тумачећи улоге наивних, несташних, враголастих дјевојака.

Касније прелази на карактерне улоге, а њену каријеру највише је обиљежила ненадмашна интерпретација Живке у „Госпођи министарки“. Ту улогу играла је 265 пута.

Рођена је у Крушевцу у сиромашној породици као друго од петоро дјеце. Театар ју је привлачио и својом упорношћу постаје члан Народног позоришта у Београду.

Њен таленат открио је Бранислав Нушић у јеку Великог рата 1915. године у Скопљу, гдје ју је породица послала код рођака. Захваљујући њему, почела је да статира.

Члан Народног позоришта у Београду постаје 1920. и ради у тој установи до пензионисања. Није играла само за вријеме Другог свјетског рата јер је одбила да засмијава публику док је земља окупирана.

Добила је Златну арену 1957. године за најбољу главну женску улогу у филму „Поп Ћира и поп Спира“.

Добитник је Седмојулске награде Србије, а статуу „Златни ћуран“ за животно дјело добила је 1976. године за улогу Живке у представи „Госпођа министарка“.

Поштанска марка са ликом Љубинке Бобић штампана је 2003. године. Улица у Новом Београду носи њено име. Постоје још двије у Србији са њеним именом – у Јакову и у Лазарици у Крушевцу