Љубивоје Ршумовић: Деца имају право на живот и наду

Деца из градова,
деца из села ,
црвена, жута,
црна и бела.
Све девојчице и момци гарави,
разних језика и разних нарави,
имају право на живот и наду,
да расту у миру, срећи и раду.
Деца богата,
деца сирота,
немирна, мирна,
жељна живота.
Невина бића, радосна, жива
и без искуства и ником крива
и радознала, тиха, сањива,
од других зависна, врло рањива.
Деца сита
и деца гладна,
деца парадна
и деца радна.
Сва деца којој
неправда смета.
Наша су деца –
будућност света.
Није да се хвалим,
пред оком ми свиће,
иако сам мали,
ја сам људско биће.
Срце, душу имам,
храброст и мишиће,
тражим, дајем, примам,
ја сам људско биће.
Игра ми је храна,
игра ми је пиће,
леп сам са свих страна,
ја сам људско биће.

Често се питам туго,
да л је то сан ил јава,
да л сам ја нешто друго,
да л имам иста права.
Коме мој живот смета?
Ко ме то сматра кривим?
И ја сам украс света,
имам право да живим.
Друга ми боја коже,
ал кад се коцкице сложе,
све је јасно и чисто,
а све је остало исто.
Имам право да живим,
имам право да дишем,
природи да се дивим,
учим да читам и пишем.
Неправди стављена тачка,
чуј ме одрасли свете,
нећу да будем играчка,
хоћу да будем дете.
Под небом плавим ил сивим,
под сунцем које ме греје,
имам право да живим,
да се играм и смејем.
За мене нема зиме,
зато не дижем галаму,
имам право на име
и право на тату и маму.
То мора да буде закон,
ту нема другог бога,
зовем се ТАКО и ТАКО,
дете ТОГА и ТОГА.
Хвалим се имам чиме,
свет је за мене сково,
право на лично име
право на средње слово.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: