Љубивоје Ршумовић: При светлости свеће

У тишини чистој при светлости свеће
Свако слово бива светлије и веће

И мисао моја коју слово носи
Мраку неземаљском радошћу пркоси

И оно што стрепим и што не смем рећи
Издати ме неће никуда побећи

И сенке на зиду тајновито присне
неће дозволити да их мрак истисне

Кућа без тих сенки и без жутог воска
није песма није лавра анђеоска

У тишини овој при светлости свеће
Осећам нико ме напустити неће

Ни Марко Миљанов и Рига од Фере
Нико од јунака што се душом мере

Песници ће своје приностити песме
На олтар доброте који пасти не сме

Знају моја браћа слуте моји гости
Да се и мрак шири брзином светлости

Зато ова кућа ова свећа танка
ко иконе стоје на прагу опстанка

У тишини светој при светлости свеће
Свака рима носи сунце и пролеће

А молитва моја окренута Богу
Говори да морам сведочи да могу

Све тајне детињства сакрити у речи
У музику стиха која духом лечи

Зато ова радост овај говор дрски
Слави српски језик слави инат српски

Ратног пролећа, 1999.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: