Љубљена пријатељице срца мог, најдража супруго: Како је српски великан писао својој жени Ани
Писмо Вука Стефановића Караџића својој супрузи, Ани Краус:
Карловци, 6. јула 1815. г.
– Од срца љубљена пријатељице,
Примио сам већ одавно Ваша два најдража ми писма, али нисам био у Карловцима да бих могао одмах да Вам одговорим. Од 1. марта до прекјуче био сам у једном манастиру ( 4 миље далеко одавде).
Ваша писма дирнула су ме у срце и добро знам како Вам је сад. Али шта да радимо, морамо се предати вољи Свемогућег: само он може све да измјени и да нас обрадује…
У манастиру провео сам два мјесеца. Било је добро и пријатно. То је неописиво романтичан предео. Био сам, хвала Богу, стално здрав, али не и сасвим задовољан. Често бих из дана у дан говорио: околина је, истина, лијепа, али шта ми све то вриједи кад извор и срж моје радости, моја најљубљенија Нани, није овдје.
Ако Бог да, доћи ћу Вама кроз десет недјеља, у септембру, као што сам вам рекао. Ах, боже мој! С каквом чежњом очекујем најсрећнији дан кад ћу се предати вашем загрљају. Тада Вас нећу никада напуштати. Желим да умрем и умријећу срећно крај Вас. Немојте ми више писати док не добијете сљедеће писмо од мене, јер ћу ја кроз осам дана отпутовати за Оршаву и оданде ћу вам писати.
Желим Вам савршено здравље и мир у души.
Ваш вјечно највјернији
Вук Стефановић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: