Љубо Пауновић из Удружења „Клуб Велика“: Злочин тражи правду, Црна Гора ћути

Припремио: Иван Милошевић

За неколико дана навршиће се 75 година од злочина у Велици, гдје је само у једном дану убијено око 500 људи православне вјере, међу којима је било и око 100 дјеце. Злочин су починили припадници нацистичких јединица, које су већином биле састављене од муслимана и Албанаца из Плава и Гусиња. Овај датум повод је за разговор са Љубом Пауновићем из Удружења „Клуб Велика“.

Ваше Удружење биће и овог 28. јула активно у обиљежавању геноцида у Велици, када су на дан Св. Кирика и Јулите 1944. године нацисти и злочинци из муслиманске милиције из Плава, Гусиња и Петњице и са Космета убили више од 500 православних Срба. Какав је програм обиљежавања?

– Тако је. Сваког 28. јула, у знак сјећања на невино страдале жртве геноцида у Велици, одржава се Велики народни сабор код цркве Св. Кирика и Јулите, који сваке године организује неко од величких братстава – по благослову епископа Будимљанско-никшићке епархије, господина Јоаникија.
Домаћин овогодишњег Сабора је братство Микић. Након Литургије, биће приређен пригодан културни програм.
Том Дану сјећања посебан „печат“ даје Завичајно удружење „Клуб Велика“ још од оснивања 2012. године – првенствено подизањем свијести о монструозности овог злочина, развијањем културе сјећања и то кроз медијске наступе и организовање пратећих садржаја.

Тако смо 2015. године упутили писмо Влади Црне Горе да формира стручну државну комисију са задатком да се утврди тачан број жртава геноцида и које су јединице учествовале у погрому величке нејачи 28. јула 1944. Као и да се расвијетли мотив тог злочина, који је по монструозности међу најтежим на простору Југославије. Истовремено смо од локалне власти затражили да у општини Плав 28. јул прогласи за Дан сјећања на жртве злочина у Велици. Али, до данас нијесмо добили одговоре.

Такође, поводом 70 година од геноцида у Велици смо 2014. са Епархијом Будимљанско-никшићком организовали округли сто о геноциду у Велици, а ове године приредићемо, 27. до 29. јула у Величкој библиотеци, мултимедијалну изложбу под радним насловом „Геноцид у Велици – очима нациста“.
На изложби ће, по благослову Владике Јоаникија, бити подијељена Радна свеска – списак жртава геноцида, коју сам припремио по задужењу „Тима за утврђивање истине о геноциду 28. јула 1944. године“, којег је основао Клуб Велика. Тај радни материјал биће подијељен представницима свих братстава, са задатком да у року од године провјере – пречисте, допуне или исправе постојеће податке о страдалима, како бисмо дошли до што тачнијег броја жртава.
Наглашавам да није тренутак да се лицитира са бројем жртава, али морам истаћи да је према подацима до којих је Тим дошао број жртава далеко већи од оног до сада прихваћеног, који се налази на руинираном споменику код Величке школе и Цркве, а на којем према уклесаним ријечима Михаила Лалића стоји да је страдало 428 жена, дјеце и стараца.

Ми из Клуба Велика и Тима који се бави величком погрому, скрећемо пажњу свима који говоре о томе, да су геноцид у Велици, Горњој Ржаници и муринским селима починили припадници регуларних нацистичких њемачких СС јединица, по добијеном наређењу од њемачке команде. Конкретно, то је извршила борбена група „Е“ СС дивизије Скендербег, која је у том тренутку била под заједничком командом са СС дивизијом Принц Еуген. Борбена група „Е“ била је састављена од Шиптара са територије тадашње велике Албаније – Косова и Метохије, Албаније и Црне Горе. Поред регуларних њемачких јединица, у извршењу овог злочина учествовале су својевољно и паравојне, односно вулнетарске јединице.Наиме, неколико дана прије геноцида, тачније од 20. јула 1944. борбена група „Е“ је попуњена са припадницима злогласне милиције, коју су чинили екстремисти из Плава, Гусиња, Петњице и Косова и Метохије.

Ангажовали сте и тимове за истраживање тога злочина. Да ли су они дошли до неких нових вриједнох података?

– Тим за утврђивање истине о геноциду 28. јула 1944. године у Велици, као што сам рекао, основало је наше Удружење Клуб Велика. Званично је почео рад 2014. – на 70-то годишњицу овог ужасног злочина. До сада смо направили велики број контаката са релевантним организацијама из окружења, из Америке, из Немачке и Русије. Успоставили смо и неке чвршће форме сарадње са неким организацијама и институцијама, као што је Музеј Геноцида у Београду и неким удружењима која се баве темом геноцида, а имамо добре контакте и са јеврејским организацијама.

Нажалост, још немамо никакву сарадњу са нашом државом и нашом општином, која би нам била драгоцјена и неопходна, и која би олакшала приступ многим архивама. Знамо да су послијератне власти организовале неколико комисија, које су прикупљале податке о овом злочину, али су сви ти материјали завршили као архивска грађа УДБЕ, којој ми као НВО немамо приступ.

И поред тога, дошли смо до изузетних информација, као и великог броја архивског материјала, чији смо дио припремили и одштампали у форми двије радне свеске. Прва радна свеска садржи расположиве податке о жртвама геноцида. У другој свесци су прикупљена свједочења и изјаве дате послијератним комисијама. Наравно, радимо и на трећој – кључној свесци са подацима о узроцима овог злочина и која ће нам дати и многе друге одговоре, а који се због пронађеног архивског материјала, неће многима допасти.

Колико се по вашем мишљењу злочин у Велици гура у страну и о њему недовољно прича, посебно у Црној Гори? Да ли имате неку помоћ државе Црне Горе или Србије у истраживању тога злочина?

– Нажалост, наш Тим за сада нема никакву материјалну помоћ, што отежава и прилично успорава наш рад, који је заснован на ентузијазму и личним средствима. Свака помоћ раду овог Тима дошла је личним и приватним контактом, и услиједила је након наше молбе и инсистирања, да не кажем досађивањем да нам се дозволи приступ одређеној архиви.

Када је у питању, како сте формулисали, гурање у страну овог злочина, то је друга ствар за коју вам могу недвосмислено одговорити са „ДА“. ДА – у Велици се догодио злочин са свим елементима геноцида. ДА – тај злочин је деценијама прикриван. То „гурање у страну“ догађа се, на жалост, и данас.

Скривање, судско непроцесуирање, слобода за извршиоце злочина,(према нама доступним о информацијама НИКАДА НИКО НИЈЕ одговарао за овај злочин,шта више, многи злочинци су завршавали као истакнути партијски и државни представници итд. ) теме су наше треће свеске, која ће бити догодине штампана. Присила власти, која је „тјерала“ преживјеле да и у својој кући шапућу о смрти најближих, па све до данашњих дана када се на наше молбе нико не оглашава, дио је истог сценарија – да се понашамо као да се ништа није догодило и да „треба гледати у будућност“.

Да се разумијемо, и ми смо за заједничку будућност са свим другим народима, али тражимо поштовање за наше невине жртве. Наше ране не могу бити зацијељене док се не расвијетли сваки сегмент Величке трагедије.

На крају, уз захвалност Вама на интересовању за ову тему, желим да поручим читаоцима вашег портала и осталој јавности да Удружење Клуб Велика неће посустати све док се не расвијетли сваки сегмент геноцида у Велици. Једноставно, ми немамо право да од тога одустанемо и, зато, користим и овај разговор да позовем све људе који било шта знају о овом злочину да нам се јаве и допринесу његовом расвјетљавању.

( уз текст објављујемо фотографије које су нам уступили представници „Клуба Велика“)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: