ИН4С

ИН4С портал

Људске ништарије

1 min read

Пише: Јован Лакићевић

Употребио сам у наслову овај оксиромон (оротивречност), немајући одговарајући израз за оца и сина, који су ми предмет осврта.
Ријеч је о оцу и сину, Џозефу и Хантеру Бајдену.
Овај први је, још увијек, формални предссједник САД, што је, иначе, био отпочетка мандата.
Умјесто да обојици буде суђено, што би се, иначе десило у нормалним државама за њихово вишегодишње и вишемилионско „пословање“ и тешку корупцију, везаним за Украјину, на суду се нашао само Бајден млађи са смијешном оптужбом – због посједовања и ношења оружја, што је, иначе, у Америци забрањено корисницима опијата, односно дрога! Али и за утају пореза.
За Хантера Бајдена се не би могло рећи да је у својим мутним и прљавим пословима у Украјини, „злоупотребио“, већ да је веома добро употребио функцију свог дементног оца у стицању коруптивних милиона у некој компанији везаној за дистрибуцију горива, гдје је примао „плату“ о 50 хиљада долара“
Оно што ће остати вјероватно и необјашњено и некажњено, јесте подизање и функционисање њихових породичних лабараторија на граници са Русијом ( чуло се да их је било, не 30, него 50“) са биолошко -хемијском намјеном! Односно, за „перспективно тровање“ Руса са обје стране границе . Вјероватно уз помоћ Енглеза, пошто је ријеч о њиховом „специјалитету“.
У досадашњој специјалној операцијки РФ у Украјини, више пута се могло чути да су, упрошћено речено, спомињани бојни отрови и њихова употреба на више локација постојећег фронта, али се у Бога надам да њихова употреба неће имати масовније последице. Биће да су их Руси и у тој намјери, ипак – предухитрили!
И, кад је ријеч о „породичним активностима“, можда је прилика да споменем Бајденовог старијег сина, Џозефа Робинета „Бо“ Бајдена, чије име носи , не булевар у Приштини, него, ваљда, аутопут од Приштине према Тирани, преминуо од канцера мозга, изазваног осиромашеним уранијумом, кога му је отац, прије четврт вијека, као високи функционер САД, посијао у Метохији. И то не 16, или 20, већ 200 хи тона ( генерал Божидар Делић), а на Србију укупно – 300 тона!
Ова смијешна уредба Џо Бајдена, која се односи на ослобађање од кривичне одговорности његовог несојског сина, не може их квалификовати ни као моралне ништарије, већ они, обојица, заслужују више сличних епитета. Зато сам изабрао већ споменути наслов, без обзира на то што у обадвојици ништа „људско“ нема!
Овај чин Џо Бајдена код мене је изазвао сјећање на Ј.В. Стгаљина и његову реакцију из 1943. године. Њеогов најстарији син Јаков био је заробљен од Хитлерове армаде 1941. године, заједно са више десетина хиљада руских војника у логору надомак Берлина. Када су Стаљину, након битке за Стаљинград, предложили размјену његовог сина Јакова за заробљеног Хитлеровог маршала Фон Паулуса , Стаљин је то са индигнацијом одбио, са кратким образложњем: „Не може се маршал размјењивати за обичног војника“!
Када је Стаљинов син Јаков, послије неуспјешне размјене чуо шта је његов отац рекао, затрчао се на електзричну ограду логора и погинуо. То је била једна од три могуће варијанте његове погибије.
Имамо и ми, у Црној Гори, неку сличну варијанту оваквог, породичног и моралног искушења.
Када је брат Светозара Вукмановића Темпа, свештеник и докор0 филозофских наука, заједно са Митрополитом Јоаникије, био из Аустрије враћен од Ен глеза Брозовим џелатима код Зиданог моста, он се позвао на свог брата Темпа да каже да никад није био сарадник окупатора.
Кад су га припадници ОЗНЕ довезли до Космаја, упутили су Темпу поруку: „Овдје неки припадник банде тврди да је ваш брат, шта да радимо?
Одговор је био: „Убијте банду!“.
И Темпов брат Лука је – убијен на Космају. И као и Митрополиту Јоаникију још му се не зна ни гроба, ни мрамора.
Овдје није нужно наравоученије. Све се зна, ко хоће да зна!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

3 thoughts on “Људске ништарије

  1. оД 1945.Г. НЕ ЗНА СЕ ГРОБ јОАНИКИЈУ МИТРОПОЛИТУ АЛ БАР није јавно понижен КО ГОСПОДАР ВЛАДИКА ПЈЕСНИК ПЕТРАР ДРУГИ ПЕТРОВИЋ … да му паганлук и маузолеј од пирамида фараонских духовно грђи много, буде мјесто почивања тела …једном гроб се не зна а другом сотонин споменик постављен ко гроб …да мрачи да безлична лица с одсзством љубави слободе станишта демопнима буду …који ругају се завештању и потоњој жељи …

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *