Лобирање или иновација: Зашто је Тони Блер опседнут вештачком интелигенцијом?

Након што је Британија добила прву лабуристичку владу после 14 година, утицај Тонија Блера расте, а једна од главних тема на овогодишњој конференцији Института Тони Блер (ТБИ) била је употреба вештачке интелигенције (ВИ), пише „Политико“.

Претходна конзервативна влада оставила је „страхотно наслеђе“ лабуристима, рекао је бивши британски премијер током конференције и навео да би се део тог наслеђа могао поправити већом применом ВИ.

„Сматрамо да постоји само једна ствар која може променити правила игре, а то је примена… технолошке револуције 21. века“, рекао је Блер, истакавши да Британија мора да у потпуности искористи „могућност управљања у доба вештачке интелигенције“, те да ће „у овом новом свету компаније и нације или расти или пропасти“.

Поједини званичници у лабуристичкој влади већ се залажу за такве идеје. „Политико“ наводи да је министар за технологију Питер Кајл поставио дигиталну трансформацију у Вајтхолу као главни приоритет за свој мандат како би се „подстакао раст и побољшале јавне услуге“, а слично је изјавила и министарка финансија Рејчел Ривс, која је рекла да ће вештачка интелигенција играти кључну улогу у попуњавању „црне рупе“ у јавним финансијама од три милијарде фунти коју је оставила претходна влада.

Институт Тони Блер тврди да би већом интеграцијом вештачке интелигенције у државне службе могло да се уштеди до 40 милијарди фунти годишње и да се број запослених у државном сектору смањи за милион.

У низу извештаја објављених уочи конференције, овај институт је такође тврдио да би више од 40 одсто задатака које обављају радници у јавном сектору могло бити делимично аутоматизовано софтвером заснованим на вештачкој интелигенцији, али „Политико“ напомиње да су поједини стручњаци већ оспорили овакве прогнозе, истакавши да је Институт Тони Блер консултовао „Чет ГПТ“ за информације о томе који задаци би могли да буду аутоматизовани.

Са друге стране, у извештају истраживачког центра ИППР се наводи да би свега око 10 одсто задатака у приватном и јавном сектору могло бити аутоматизовано.

Технолошки саветник Рејчел Колдикат је такође рекла за „Политико“ да се цене вештачке интелигенције често не наводе у извештајима о могућим користима.

„Ако се нешто плати 500 милиона фунти ове године, колико ће времена бити потребно да се ти трошкови покрију и да ли би било боље да се тај новац потрошити негде другде“, запитала се она.

Сумњама у праве мотивације труста мозгова бившег британског премијера допринела је и блискост Института Тони Блер са технолошким гигантима, указује бриселски портал.

Технолошки милијардер Лари Елисон, чија компанија „Оракл“ има комерцијални интерес у дигитализацији здравствених података, а зашта се залаже ТБИ, обећао је укупно 375 милиона долара током година за Блеров институт. Такође, један од кључних извештаја ТБИ о интеграцији вештачке интелигенције израђен је с компанијом за примену вештачке интелигенције „Факулти“, која се профилисала као владин добављач, истиче „Политико“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: