Логор Крушчица, данас мјесто зарасло у коров, купину и шибље

Пише: Сандра Благић

Логор Крушчица!

Срамота за Босну и Херцеговину да крије велики злочин.

Мјесто зарасло у коров, купину, разно шибље. Унакажена Црна кућа.

Као из хорор филмова излијећу слијепи мишеви а дупље прозора остадоше црне.

Стисло у грудима, притишће као камен и не да ми да дишем. На зиду куће стоји спомен плоча, оштећена од метка из протеклог рата.

Страх ме да уђем. Оронула је, девастирана. Шкрипи дрвени под. Већ ми слике пред очима лете.

Изгладњели, претучени и боси чекали смрт.

Јер су били Срби и Јевреји.

Унутрашњи зидови унакажени и нисам очекивала ни више а ни мање од овдашњих људи.

Живе сад неким својим животом, окрећу главу кад пролазе тим путем. Што би наш народ рекао: „Живот иде даље“.

Логор Крушчица основан је давне 1941. године у јуну мјесецу. Оснивач је био усташки сатник Мијо Бабић.

Мали број логораша који су успјели преживјети, испричали су своје муке.

Тортуру, батињање, изглањивање. Побједили су смрт.

Нисам успијела доћи до коначног броја жртава који су пострадали. Кажу да је недалеко од Црне куће, јама у којој се и данас послије толико година, налазе муценици посути живим кречом.

Многи су одведени у комплекс логора смрти Госпић – Јадовно – Паг, а након његова затварања крајем августа 1941, један број преживјелих жена и дјеце пребачен је у овај логор.

Неки од логораша су одведени у Јасеновац. Неки у логор Горња Река. Мало ко је успио да преживи.

Истину о броју убијених знају мучитељи, мученици као и сами зидови Црне куће.

Нека нам Наши мученици опросте што се према њима односимо са таквом незаитересованошћу. Што заборављамо своје претке а према звјерима и џелатима се односимо са поштовањем.

На многим спомен обиљежјима стоји петокрака и не пише од чије су руке поклани. Као ни ко су биле жртве. Као да нису били људи. Као да нису постојали!!

Извор: Јадовно

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: