Лордан Зафрановић: Римокатоличка црква се још није оградила од злочина почињених у Хрватској

Страшно то што се Римокатоличка црква до данас није оградила од злочина почињених у Хрватској за вријеме Другог свјетског рата, изјавио је један од најзначајнијих филмских редитеља са простора некадашње Југославије Лордан Зафрановић, преноси агенција Срна.

„Није лако повјеровати да се до данас нико из цркве није оградио од тог зла. То је једно оптерећење за народ у Хрватској,“ нагласио је Зафрановић који је синоћ гостовао у амфитеатру испред Музеја Југославије у Београду, у оквиру програма књижевног фестивала „Крокодил“.

За разлику од његове матичне државе, његово стваралаштво су обиљежили управо злочини који су се дешавали током Другог свјетског рата. Подсјетимо, почетком мјесеца завршено је засиједање мјешовите комисије Српске православне цркве и Хрватске бискупске конференције која разматра улогу надбискупа Алојзија Степинца прије, за вријеме и после Другог светског рата, те Зафрановићеве ријечи долазе у правом тренутку као критика католичке цркве.

Као млад је са филмском екипом радио на снимању близу усташког логора Јасеновац, гдје се први пут сусрео са архивском филмском грађом, фотографијама, свједочењима и документима о усташким злочинима. У једночасовном интервуу који је 2011. дао за Радио-телевизију Републике Српске, изјавио је да је овај сусрет са усташким злочинима у Јасеновцу на њега оставио „страховит утисак“, што је обиљежило његову каријеру и навело га да сними Окупацију у 26 слика, Крв и пепео Јасеновца (1983), Пад Италије, Вечерња звона, „Залазак столећа / Тестамент Л. З.“ и друге.

„Када сам отишао у Јасеновац, суочио сам се са страшним сликама и чињеницама о настајању зла. Док сам се са пријатељима у једном комбију враћао кући из обиласка тог стратишта, пјевао сам на сав глас оперске арије не бих ли избацио из себе ту страхоту коју сам видио,“ казао је он у једном интервјуу о свом првом искуству сусрета са јасеновачким стратиштем.

Зафрановић је снимао и суђење усташи Андрији Артуковићу 1986. године, што га је у вријеме доласка ХДЗ на власт довело у сукоб са Фрањом Туђманом. Сукоб је настао око броја жртава у логору Јасеновац а  Зафрановић је том приликом Туђмана назвао „историчарем аматером“. Од 1991. године живи у Прагу.

Пошто је 1991. страховао да ће његов филм бити уништен, узео је негатив филма о суђењу Андрији Артуковићу и уз помоћ пријатеља отишао у Словенију, а одатле у Беч па Клагенфурт, затим у Париз, да би се поново вратио у Беч и Праг гдје је завршио филм.

Према његовим ријечима, због филма о суђењу Андрији Артуковићу је на њега „покренут лов“ и „позив на ликвидацију“ у јавним медијима Хрватске. Због документарног филма Крв и пепео Јасеновца, Туђман га је прогласио „непријатељем хрватског народа“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: