Лос Анђелес ће спасити сузе и молитве Милице Ракић!

ЧИКО ЈА ТЕБЕ ГЛЕДАМ С НЕБА

***

Чико ја тебе гледам с неба

И видим те као на слици

Чико, ја сам онај цвет-беба

Који си убрао у Батајници.

Ја сам била она мала

Милица, што је задремала

У мамином загрљају

А пробудила се у рају.

Сад нисам она булка румена

Већ бели анђелак оне булке

Што гледа своје најдраже с неба

И види тебе… и твоје руке.

Мој тата се сада брије

А моја мама пегла пелене

Ја их видим и жао ми је

Што не виде и они мене.

Ено и моје розе ноше

И лутке што се смешила на ме

Кад су твоје зле тице дошле

И отеле ме од моје маме.

Сада сам се овде попела

С неком дечицом непознатом

Али бих много више волела

Да сам доле, с мамом и татом.

Да ти кажем још само ово

Па иди и заборави ме

Мама ће да ме роди поново

И даће ми још лепше име!

(Добрица Ерић)

Милица Ракић је рођена у зору 9. јануара 1996. године. Убијена је у НАТО агресији 1999, у свом купатилу, док је била на ноши.

Између 9.30 и 10 часова увече, 17. априла 1999. године, трогодишња Милица била је погођена фрагментом бомбе, док је била у купатилу на другом спрату своје куће у Улици Димитрија Лазаревића Раше број 8, у Батајници, предграђу Београда. Добрица Ерић посветио је Милици бесмртне стихове на које сам само подсјетио у уводу.

Него, гле симболике: Исто 9.јануара, али 2025. године, почео је пожар у Лос Анђелесу који је до тренутка када овај текст настаје, однио најмање 16 живота, на десетине насеља, хиљаде кућа и станова…

Дубоко саучешће породицама невиних жртава. Стравична је то трагедија, заиста. Знамо, нажалост, ми с ове стране јако добро – шта су пожари! Посебно када их „људски“ фактор подметне. Буктало је код нас и много страшније. Умјесто водом „гашени“ су бомбама. А „гасили“ су их исти они који су их претходно подметали. Остајао је најчешће прах и пепео иза дејства „милосрдних ватрогасаца“. И онда смо се, као и много пута раније у својој историји, попут феникс, из тог пепела поново родили. Управо као и Милица, која би 9. јануара, уз родитеље, славила 29. рођендан, да је било правде, и да су „миротворци“ из Њујорка, Брисела, Лос Анђелеса, Берлина, Париза и Лондона гледали своја посла те 1999. године.

Иако су је сатанисти отргли из наручја оца и мајке, и упркос свему, душа Миличина је остала чиста и анђеоска. Најближа Господу. И, сасвим извјесно, када се једном угаси пожар у Лос Анђелесу, биће то захваљујући њеним молитвама и њеним искреним сузама које ће, видљиве и невидиљиве, падајући са небеса уистину зауставити ватрену стихију која данима дивља у највећем граду Калифорније.

Болно је, до краја, све ово што је задесило Лос Анђелес, али Милица Ракић много више боли!

И, јако је важно подсјетити: Трогодишња Милица је једно од 89 дјеце која су настрадала у току НАТО агресије.

Пјесма Добрице Ерића је ту да нас опомиње, да се никад не заборави и не понови!

Аутор: Миленко Мишко Јовановић

Извор: Барски портал

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: