Лов на Фирера: Како су покушавали да убију Адолфа Хитлера

Завјера генерала

Антинацистички оружани пуч био је планиран још 1938. године. Завјереници су жељели да се прекине агресивна спољна политика и спријечи рат за који, по њиховом мишљењу, Њемачка није била спремна. Против Хитлера су били генерал-пуковник Лудвиг Бек, који је поднио оставку на мјесто начелника штаба Копнених снага 18. августа 1938. године у знак неслагања са Фиреровом политиком, нови начелник штаба Франц Галдер, будући генерал-фелдмаршал Ервин фон Вицлебен и Валтер фон Браухич, генерали Ерих Гепнер и Валтер фон Брокдорф Алефелд, шеф Абвера Вилхелм Франц Канарис, потпуковник спољнообавештајне службе Ханс Остер и други.

Од почетка Другог свјетског рата на Хитлера је више пута покушаван атентат, али њега као да је штитио сам ђаво. Тако су му 13. марта 1943. године, када је Фирер долетео у Смоленск, пуковник Хенинг фон Тресков и његов ађутант у авион поставили бомбу — која се није активирала. Недељу дана касније пуковник Рудолф Кристоф фон Герсдорф желео је да дигне и себе и Хитлера у ваздух за време изложбе трофејне совјетске технике у Берлину, али је Фирер раније напустио салу и операција није успела.

Фон Штауфенберг је 20. јула 1944. године покушао да убије Хитлера тако што је актен-ташну напунио експлозивом.

Ушао је у салу за састанке у штабу у Источној Пруској, у којој се у том тренутку налазио Хитлер, поставио ташну испод стола, изјавио да мора да обави хитан телефонски позив за Берлин и брзо напустио собу.

Иако је четворо људи убијено и скоро сви присутни рањени, Хитлер је био само лакше повређен пошто је био заштићен тешким конференцијским столом од храстовине.

Фон Штауфенберг и његове колеге завереници погубљени су после неколико сати.

Експлозија у пивници

Њемачки антифашиста Јохан Георг Елзер је након доласка нациста на власт дошао до закључка да ће они увући Њемачку у велики рат и поставио себи циљ да убије Хитлера. У августу 1939. године дошао је с тим циљем у Минхен. Он је неколико недеља пажљиво проучавао мјеста на којима се појављивао Фирер.

Елзер је у ноћи између 7. и 8. новембра поставио бомбу у зид. Увече се у пивници окупило око 2.000 људи, укључујући читаво минхенско руководство. Ипак, атентат није успео јер је Хитлер напустио зграду седам минута прије детонације бомбе. У експлозији је погинуло осам особа, а 63 су повређене. Елзер је те вечери ухапшен на швајцарској граници. Он је првобитно затворен у логор Заксенхаузен, а затим пребачен у Дахау, где је стрељан по личном наређењу Хенриха Химлера.

Операција „Фоксли“

Стране обавештајне службе су такође имале планове да ликвидирају Хитлера. Управа за специјалне операције Велике Британије је 1944. године направила план „Фоксли“. Као једна од опција разматрало се дизање у ваздух Фиреровог воза „Бранденбург“, јер је британска служба имала богато искуство са диверзијама на железници. Међутим, Хитлерово кретање је био сувише непредвидљиво.

На крају су Британци одлучили да пошаљу снајперисту. Један Њемац, који је раније био Хитлеров телохранитељ и који је био заробљен у Нормандији, испричао је специјалним службама да Фирер, када борави у резиденцији Бергхов, ујутру воли да шета шумом без обезбеђења. Било је планирано да британски оперативци, добро потковани знањем њемачког језика, у њемачким униформама скоче падобранима у близини резиденције, сакрију се и убију Хитлера за вријеме његове јутарње шетње.

План је требало да буде реализован у новембру 1944. године, али је заменик одељења Управе за специјалне операције које се бавило Њемачком, пуковник Роналд Торнли, инсистирао на његовом одлагању — из више разлога. Прије свега, Хитлер није био познат као добар стратег, па његова погибија не би била корисна са војне тачке гледишта. Друго, убиство би од Хитлера направило „мученика“, чиме би се подигао борбени дух њемачке војске. Осим тога, пораз Њемачке је у том тренутку био само питање времена.

Извор: Спутник