Ловац на лажи

Црна Гора се не сријеће први пут са војно политичким савезима . Први пут је то било марта 1941. године , када је је Краљевина Југославија приступила Тројном пакту . Тај споразум је народном вољом и војним пучем одбачен . Упркос каснијим историјским догађајима ,   касније генерације грађана Црне Горе сматрале су одбацивање Тројног пакта  исправним и то је цијењено  као херојски потез . Да ли оваква оцјена тих догађаја и данас стоји , нијесам баш сигуран . Ово темељим на основу  повлачења одређених историјских паралела између односа према Тројном пакту  тада , и односу према НАТО пакту данас, што је сасвим историјски легитимно.

Као што је познато  суштина постојања  војно политичких савеза је иста и тада и данас . То је свјетска доминација неке идеологије преобликоване у одређени начин живота и друштвене вриједности које се промовишу . Свој пут ка свјетској доминацији Хитлер је започео „ аншлусом „ Аустрије 1938 године . Његово образложење тог потеза било је да су Аустријанци и Њемци један народ и да треба да живе у једној држави. У то вријеме у Њемачкој  постаје званична политка „Крви и тла „- гдје су Њемци ту је и Њемачка . Ако се само за тренутак вратимо у садашњост , можемо се подсјетити америчке политике – гдје год су амерички интереси ту је Америка и све је легитимно.  Дакле  Хитлер је макар био поштенији. Америка кроз ову политику заступа интерес капитала и тачно одабране мале групе људи , као разлог војно политичких интервенција . Наравно да је и тада и сада у основи обије политике био економски интерес .

Тројни пакт је потписан у Берлину 27.09.1940 године . Овим споразумом , као што пише у члану 1 , Владе Њемачке ,Јапана и Италије сматрају као предуслов трајног мира да свака земља на свијету треба да има простор који јој је потребан . У члану 2 овог споразума промовише се нови поредак у свијету под вођством ове три силе.  У члану 3 државе потписнице се обавезују да се помажу свим политичким економским и војним средствима ако једна од њих буде нападнута од неке силе . Мислим да садашњим генерацијама ове ставке уговора звуче некако познато .
     

НАТО – пакт је потписан у Вашингтону 04.04. 1949. године . Основни уговор су потписале 13 земаља на чијем челу је САД . И данас ако нека земља жели да приступи НАТО , мора да на крају сложене процедуре приступања савезу , положи „ инструменте „  приступању Влади САД која је „депозитор „ Уговора . Дакле прва паралела – некад Њемачка у Тројном пакту , Данас САД у НАТО – пакту . У складу са уговором основни циљ НАТО је да чува и осигурава безбједност земаља чланица било политичким или војним средствима , да омогући заштиту основних заједничких вриједности – демократије , људских слобода , солидарности ,  благостања , мира и стабилности .

У каснијем периоду НАТО –у су приступале и друге земље . Баш као и Тројном пакту, некада . И није то једина сличност између ова два савеза . Ово је можда и најмање важна . За мене фундаментална сличност се крије у оснивачким документима . Дакле , ако упоредимо оба акта , видјећемо да су и једнима и другима важни мир и благостање . И једни и други промовишу солидарност , закон и ред . Демократија која се помиње у другом уговору је само тешко достижни идеал сваког друштва и тешко би смо могли то прихватити као постулат неког уговора , а још мање га наметати другим земљама . То се зове империјализам , када некоме намећете сопствене вриједности !

Смисао овог текста , никако није неко озбиљније историјско разматрање . Жеља ми је само да на крају поставим једно питање :

Како то да смо 1941. године одбацили приступање Тројном пакту , и тиме се касније поносили , а сада незвани хрлимо у НАТО ? Тројни пакт и НАТО се у основи не разликују пуно , осим по начину остваривања својих уговорених вриједности . А и по томе се све мање разликују , зар не ?

Аутор текста је предсједник подгоричког Синдиката просвјете Слободан Савовић.
        

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: