Ловћен

Пише: Мирјана Н. Поповић

Света планина си био и опстао,
у прашини зноја и удару рата,
са темеља трајног,  никад узмакао,
вјечно отворена, небеска ти врата.

Уз далеке звуке, прохујалих доба,
од чувара душа , поруке долете,
„сачувајте камен , јачи је од злоба,
од разних душмана, ове земље свете.“

И док уздах прати, те  кораке нове,
сусрешће се руке, свих твојих синова,
предака аманет,  низ литице зове,

одјекују гусле, к’о удар громова.
Његошевој души , пронадјите мира,
да вијек вјекује, медју потомцима.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: