Лубурић: Жене и мајке, будите храбре, не ћутите
1 min read
Синдикат медија Црне Горе, лого
Жене које су дискриминисане на раду морају јавно да говоре о том проблему. Ћутање значи сагласност с неправдом и не може ишта промијенити, поручује Андријана Лубурић са Цетиња.
Она се недавно обратила медијима, износећи своју причу у којој су јој, како тврди, повријеђена права.
Лубурић је навела да јој је послодавац уручио отказ путем “Вибер” апликације и то док је била у самоизолацији због пандемије корона-вируса. Као разлог је навео недолазак на посао али, како каже Лубурић, послодавац у поруци није назначио дане одсуства. Такође јој, тврди наша саговорница, послодавац није дао право да се брани, односно оправда изостанак.
“Послодавца сам и усмено и писмено обавијестила да сам у самоизолацији, а рјешење о томе му нијесам могла доставити прије отказа, јер га ни ја тада нијесам имала”, појашњава Лубурић.
Главна инспекторка рада Ангелина Међедовић за ТВЦГ је, коментаришући овај случај, навела сазнања да се са достављањем рјешења о самоизолацији често касни.
“То није моја кривица, а рјешење сам свакако доставила чим сам га добила од здравствено-санитарне инспекције”, истиче Лубурић.
Она нарочито проблематизује неразумијевање које од послодаваца трпе мајке.
“Послодавац није имао разумијевања да се моје дијете може разбољети и да морам бити с њим код куће или у болници. Због сваког одсуства с посла због болести дјетета мени је плата била умањена. Мајчинство нимало није заштићено. Много послодаваца вас при првом разговору пита да ли имате дјецу и од тога зависи да ли ћете бити примљени. Ако су дјеца највеће богатство овога свијета, како могу да се дешавају те ствари”, пита се ова мајка.
Лубурић каже да жене чија се радна права не поштују трпе, најприје, финансијске посљедице али да су најтеже – оне психолошке.
“Жена себе сматра кривом што јој се дијете разбољело, што не може на посао или што ће јој плата бити умањена. Преживјети мјесец постаје стрес који утиче на цијелу породицу”, истиче она.
Оцјењује да мајке, углавном, знају која права имају али да су немоћне против неодговорних послодаваца.
“Ја сам знала да имам право на боловање, али га нијесам могла остварити. Знала сам да имам право на одмор који, такође, нијесам могла остварити. Знала сам да имам право на плаћено одсуство током ‘КОВИД’-а јер су ми дјеца млађа од седам година, али ја сам морала да идем на посао гдје ми је била смањена плата. Морала сам да плаћам жену да ми пази дјецу јер, да сам се побунила, добила бих отказ”, тврди Лубурић.
На сличан начин, додаје, размишља већина мајки. “Научиле смо све да трпимо за добробит наше дјеце”, истиче саговорница Синдиката медија.
На питање – зашто жене не пријављују повреде радних права, Лубурић одговара да је један од главних разлога дуг и стресан процес који би тиме покренуле.
“Тај процес је тежак, економски и психички. О томе се прича кратко, а онда сви настављају своје животе осим жене која је пријавила и на коју је то оставило дубоку трауму”, сматра Лубурић. Ипак се нада промјенама: “И да ћемо се супротставити таквим стварима, јер ако ћутимо то значи да се слажемо”.
Свим дискриминисаним женама савјетује да јавно говоре о проблемима. “Ако ћутимо не можемо ништа. Не желимо да подижемо нашу дјецу у оваквом окружењу, желимо да промијенимо нешто, због њих”, истиче Лубурић. Она је, каже, проговорила због своје дјеце, а нада се да ће охрабрити и друге мајке у сличним позицијама.
“Молим вас, будите храбре, јер наш глас може нешто промијенити”, поручује.
Лубурић је имала бесплатну правну помоћ од адвокатице Милене Иљази којој је захвална и за моралну подршку. Након тога, обратила се и инспекцији рада. Апелује на све запослене којима послодавци крше радна права да се на вријеме обраћају тој институцији јер након отказа инспекција више није надлежна. Наредне инстанце од којих се тражи правда су Агенција за мирно рјешавање радних спорова или суд.
Андријана Лубурић вјерује у правичност система. “Али, мој захтјев није да се вратим на тај посао јер не желим да радим у таквом окружењу, у коме није испоштовано ниједно право радника. Само желим да укажем на незаконитост поступања послодавца, као и да ми се обезбиједе остала права из рада, а то је макар зарада за период док сам оправдано била одсутна”, наводи она.
Нада се, каже, да ће наћи послодавца који ће имати разумијевања за мајчинство и који ће поштовати радничка права. “Сигурна сам да има много таквих фирми”, закључује Лубурић.
Синдикат медија још једном позива жене дискриминисане на раду да се јаве како би добиле бесплатну правну помоћ.
Разговарала: Драгана Жарић
Синдикат медија спроводи пројекат “Равноправност кроз правду: Случајеви дискриминације жена у вези са радом”. Пројекат је дио шире акције “Унапрјеђење радних права жена” коју спроводи шест регионалних партнерских организација из Албаније, Босне и Херцеговине, Косова, Македоније, Црне Горе и Србије, а коју финансирају Европска унија и Шведска Агенција за сарадњу и развој.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
