„Луча Микрокозма“ и „Горски вијенац“ – двије канонске књиге културе у којој живимо

Синоћ је у Књижари Матице српске у Подгорици одржан шести округли сто „Матица Његошу“, посвећен прослави два вијека од рођења Петра II Петровића Његоша, на којем су говорили протојереј-ставрофор Борис Б. Брајовић и протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Доц. др Драго Перовић, предсједник Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, казао је да је на претходним трибинама било ријечи о поетским, књижевним, језичким и филозофским аспектима Његошевог дјела, те да је стога дошао ред да се говори и о теолошком и владичанском аспекту његовог дјела.

Протојереј-ставрофор Гојко Перовић казао је да Петар II Петровић Његош представља личност наше народне историје без које не би могли себе замислити.

„Он је личност без које себи и другима не би знали јасно и тачно да кажемо ко смо“, рекао је Перовић, додавши да је у Библији више пута описано „како Господ Бог, своме народу с времена на вријеме пошаље неког да народ поведе на праву страну, да каже пресудну ријеч, која битно и неповратно утиче на судбину многих генерација“.

Он је истакао да Његошева поезија није ратна идеологија, већ химна о слободи и достојанству.

„Његош није геноцидан, нити анти исламски. Он је као пјесник, и као владалац, и као човјек, оличење косовске борбе, пораза и несаломљиве наде“, казао је Перовић, додавши да се Његошево дјело негира и омаловажава у сврхе једнократног, политичког ангажовања народа.

Усамљен међу великанима

Протојереј-ставрофор Борис Брајовић је истакао да „Луча Микрокозма“ и „Горски вијенац“ представљају двије канонске књиге културе у којој живимо.

„За нас данас Његош је књига, велика књига, заправо двије канонске књиге културе у којој живимо. Канон Старога завјета – „Горски вијенац“ и канон Новога завјета – Луча Микрокозма“, казао је Брајовић.

Он је подсјетио на ријечи владике Николаја Велимировића и његовог тумачења дјела и личности Његоша: „Владика Петар II Петровић Његош означава велики празник у животу Српства. Он стоји усамљен међу осталим знаменитим Србима, без претходника и следбеника“.

„Ове ријечи заправо у најкраћем и најбољем оцртавају и духовну позицију светог Петра II Пустињака Цетињског и Ловћенског тајновидца. Дакле ријеч је о празнику и не само празнику ријечи, већ и о празнику човјека а прије свега Бога“, казао је он.

Брајовић је казао да је Његош јединствена личност у цијелој нашој историји, додавши да нико није тако уздизан и оспораван као он.

„Он је јединствена личност у цијелој нашој историји, јединствена по својој усамљености, по свом дјелу, по значају и рецепцији тога дјела, по оспоравањима и слављењима његове личности. Нико као он није тако често уздизан и бацан, прекопаван и раскопаван, увијек је његова хришћанска личност доцирана тобожњим моралним посрнућима, никад му није допуштено да буде и светац и поета, државник и моралник, боготражитељ и човјекољубац“, нагласио је Брајовић.

Ловћенски тајновидац

Говорећи о „Лучи Микрокозма“, Брајовић је казао да је Луча прожета идејом да не бива живота без смрти али ни смрти без васкрсења.

Он је казао да Његош у Лучи Микрокозма покушава да теолошки дискурс доведе преко ријечи у могућност да трансценденција проговори, што представља покушај човјека да оно жуђено а недосегнуто преведе у разумљиво.

„Да је истина сакривена и откривена у Личности Богочовјека у кога наш пустињак, како то сликовито описује митрополит Амфилохије, не вјерује већ Га зна, он га види и с њим разговара“, рекао је Брајовић.

Према његовим ријечима, релативизовањем светости Пустињског и Ловћенског тајновидца релативизује се не само тајна Откривења већ и Бог, сам Христос.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: