Луковац: Сако кратких рукава

Пише: Иван Луковац

Тај мали, минијатурни получовјек, који не заслужује ни иницијале, (сад му их прочитах на порталу, а у оптужници СДТ) та појава која егзистира под „фирмом“ С. С. је своју кукавну биографију обогатила осиромашеном оптужницом за прање новца.

Дошетао је данас до тужилаштва, ногу пред ногу, огрнут сакоом који умјесто унутрашњег џепа има јаму безданицу. Јер да није тако, да нијесу неизрециви бездани по сриједи, зар би оном брзином и неподношљивом лакоћом успио да спенга, да сручи онај големи коверат у своју непојмљиво гладну унутрашњост. А све под тремом уочи наступа пред својим гуруом.

Слутило се да ће ексминистар просвјете, оскудан у падежима и још којечему бити ухићен. Велика се џева дигла, допрла је и до неустрашивог Миливоја обузетог удаљеним сумњама спрам С С. И ствари су почеле да се одмотавају по начелима трећеразредне драматургије. Све је тако бљутаво до бизарности предвидљиво да су и извођачи глумачких радова морали бити у том рангу. Дакле, сироти, падежима, а и шире осиримашени СС је редатељском руком одабран да се нека кола и кочије сломе на њему на његовим министарским & градоначелским & савјетничким плећима. Ни сако којим су му плећа огрнута, тај сако неизрециво, непојамно дубоких унутрашњих џепова, није га штитио према споља (озбиљна мана за један сако).

Злехуда се судба поиграла са два земљака, два школска друга, један у Лондону утекао засад од дуге пушке Правде, други у Тужилаштву са сакоом дубоких унутрашњих џепова и кратких рукава свеже приведен у статусу осумњиченог. Осим што их раздвајају километри туге, а у корист бјегунца, постоји још пар детаља који их разликују. Овом лондонском школском другу се развезао језик. Толико да је направио курцшлус у читавој нам усправној и евроатлански удешеној домаји.

Сиротом СС у сакоу кратких рукава, је намијењена потпуно друга рола. Да призна да је прао (шта прао, откувавао новац) да је самоиницијативно дошао на идеју да га онако опраног дистрибуира својим парохијанима у равној Зети да би лакше преломили у мозак и гласали ДПС. И да је све то из његове, падежима осиромашене главе. Да га нико није на то наговорио. Него, да је хтио да учини нешто за општу ствар. Јер у Зети је то стара добра традиција да се гласачи „мало“ стимулишу да им се помогне у одабиру праве стране.

Машан, школски друг из Лондона и СС, гле чуда, листом су аутентични синови Зете земље. Признаће СС све, лепо ће да призна, спреман је да у признању оде до неслућених даљина, безмало до дубине унутрашњег џепа на сакоу. Али, слутим, а слутити још једино знам, да неће признати да и даље нема трему. Ако то призна, ако оде толико далеко о себе, што се мене тиче све ћу му повјеровати. И опростити. Та топла људска трема даје читавом призору ону фину сентиметалну ноту. Без које и најгори дилетантски позоришни игрокази дјелују бљутавије него иначе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: