Лукшић: Западно-балканска иницијатива због практичне потребе грађана

Западно-балканска иницијатива преставља нови модел сарадње држава западног Балкана због практичне потребе грађана и не подразумијева никакво дуплирање сличних и обнављање ранијих државних творевина, рекао је црногорски министар вањских послова и европских интеграција, Игор Лукшић.

Лукшић је у Њујорку разговарао са представницима држава региона у вези са западнобалканскоми ницијативом, чији је иницијатор, а присуствовао је европски комесар за проширење Штефан Филе.

Лукшић је рекао након састанка да је очигледна потреба за новим видом сарадње држава западног Балкана.

“Треба додатно да радимо како бисмо дефинисали пројекте сарадње и на тај начин убразали наш европски пут, при чему нико не доводи у питање да свака земља има свој појединачни пут, појединачне задатке”, рекао је Лукшић.

Он је оцијенио да ће државе западног Балкана бити у Европи колико брзо буду спремне да испуњавају обавезе које су пред њима.

“Околности да се Црна Гора припрема да отвори поглавља 23, 24 и 25, да смо два већ затворили, и да се догодине припремамо за отворање нових, показује да смо дубоко у том процесу”, рекао је он.

Према његовим ријечима, то показује и да ЕУ према државама региона односи према заслугама.

“Што значи да они који су успјешни треба да буду примјер осталима како да реализују пројекте”, рекао је Лукшић.

Он је оцијенио да је Западнобалканска иницијатива потребна у региону, како би се у оквиру већ постојећих регионалне иницијативе процеса сарадње дефинисао нови формат сарадње.

Он је рекао да су сви сагласни да је будућност земаља региона у ЕУ и да сви желе да земље западног Балкна буду у ЕУ.

“То подразумијева озбиљну реформ унутрашњих реформи али и економског опоравка. Та два процеса иду заједно и уколико немамо економски опоравак биће теже да испуњавамо инстутуционалне обавезе”, рекао је Лукшић након састанка.

Он је казао да је због тога потребно да државе које нијесу у ЕУ уз помоћ држава из региона које су чланице Уније, раде на, како је рекао, редизајнирању модела сарадње.

“Како би могли убрзати реализацији инфраструктурних пројеката, како би олакшали живот грађанима и привредницима смањивањем траснкационих трошкова, како би додатно могли да установимо новемоделе борбе против криминала”, рекао је Лукшић.

Лукшић је присуствовао и састанкцима америчко-јадранске и балтичк еповеље.
Балтичка повеља, од чијег успостављање је прошло15 година, представља оквир за припрему држава за чланство у НАТО.

На том састанку учествовали су сви министри држава региона као И помоћник генералног секретара НАТО Викторија Њуланд и представници земаља посматрача Грузије и Косово.

“Има пуно простора да се сарађује и оно што бил безбједности изазови потреба изградње безбједоносних структура у балтичким землајма личи на оношто ми треба да радимо”, рекао је Лукшић.

Лукшић је говорио је на Састанку на високом нивоу о нуклеарном разоружању, током учешћа на Генералној дебати 68. Засједања Генералне скупштине Уједињених нација.

Тај састанак још једна је иницијатива генералног секретара УН да нуклеарно разоружање и неширење оружја за масовно уништење буду у фокусу дискусије Генералне скупштине, након оџавања Конференције о посљедицама употребе нуклеарног оружја и оснивања Отворене радне групе за преговоре о нуклеарном разоружању.

Лукшић је указао на разорне посљедице употребе овог оружја, позвао на предузимање конкретних корака у циљу ступања на снагу Уговора о забрани нуклеарног тестирања и отпочињања преговора како би се дошло до рјешења које је прихватљиво за све.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: