Магбет као круна овогодишњег издања Будва Град театар
Редитељ Никита Миливојевић казао је након премијере да је задовољан првенствено јер ништа није “пошло по злу”. Није било неких грешака које би могле довести представу у питање јер је премијера увијек неизвјесна авантура, истиче Миливојевић.
“Веома сам задовољан јер сам урадио представу до које ми је јако стало. Визелну представу за коју сам се дуго спремао и о којој сам пуно размишљао. Имао сам један тим глумаца са којима сам раније сарађивао и које сам увукао у ову авантуру, натјерао их да они повјерују у овакву причу и они су ме заиста пратили. Јер ово нису нимало лаки задаци за глумце. Све то заједно чини да имам добар и позитиван утисак након премијере.” каже Миливојевић.
Представа, појашњава он, рачуна прије свега на један доживљај гледаоца. Под тим се подразумијева нешто што је мање рационално, више интуитивно и у том смислу и музика и свијетло су подређени тој атмосвери кошмара.
„У једном тренутку мислим да гледалац треба да престане да размишља већ да се препусти доживљају који ако вас увуче, онда смо на добром путу. С тога су и свијетло и музика јако важни и музика је више у функцији емотивног доживљаја. Она није никад илустративна већ има своју функцију да вас увлачи у све оно у шта Магбет све дубље и дубље тоне“.
Он је поновио да је Магбет један од оних комада за које се редитељ спрема годинама те да се сам дуго спремао за овај комад.
“Као што Магбет прижељкује да убије краља, али се и боји тог убиства. Тако сам и ја ушао у ово из осјећања да бисмо могли да понудимо једно потпуно ново тумачење, у смислу да га расклопимо и саставимо на неки нови начин, а да сачувамо структуру. У процесу рада он је био једно истраживање везано за снове. Оног часа када му вјештице саопште пророчанство за њега живот постаје кошмар и идеја читаве представе је тај кошмар. Ако желите да причамо и овоме што данас живимо, дијагноза овога свијета би поприлично био један кошмар”, казао је Миливојевић.
Глумица Маја Стојановић казала је да је лик лејди Магбет свим глумицама једна од најпожељнијих улога које би вољеле да играју током каријере.
“Све смо биле јако поносне и срећне када смо добиле прилику да је радимо. Подијелиле смо је по фазама, свака од нас има своју сцену и мислим да је публици било јасно кроз које фазе све пролази тај лик и шта је све обузима. У посљедњој сцени она умире у сну и то је повезано са цијелим концептом сновиђења. Од почетка смо се бавили тиме, препричавали смо сопствене снове, онда смо их слагали кроз импровизацију. Нисмо очекивали овакву реакцију, али мислим да је публика схватила све симболе”.
Глумац Габор Понго сматра да у овом комаду није ријеч само о Магбету већ о двоје људи који се јако воле, али су и бахати.
“Жељни су да имају још више и да добију позицију у друштву. Сам Магбет је доста компликован зато што стварно покушава да направи свијет који је без злочина и убистава, али једноставно му исти тај свијет то не дозвољава. Он не може другачије, можда мисли да може, али га стварност тјера на то да почини сва та убиства да би стигао до свог циља”, каже Понго.
Директорица ЈУ “Град театар” Милена Лубарда Маројевић је изузетно срећна што је иза установе и фестивала још једна јако успјешна позоришна премијера.
“Огромна је копродукција, пет позоришних кућа учествује у овој верзији “Магбета”. Рад Никите Миливојевића је познат будванској публици која је жељна и пуна очекивања што вјероватно и њему повећава трему и очекивања јер зна да је у питању захтјевна публика.
Маројевић подсјећа да када су у самом старту задали себи тему фестивала “Освајања слободе” мислили су прије свега на тематски оквир свих програма, али се испоставило, како је немогуће предвидјети догађаје и како је живот као и позориште немогуће испланирати, те да су ми пуно истраживали и освајали слободу тражећи нове просторе.
“Да вечерас нисмо ушли у овај затворени простор, да нам домаћини нису биле колеге из Медитеранског спортског центра из Будве, њихова управа и запослени, ми бисмо можда морали отказати премијеру. Тако смо ушли у једну авантуру у којој се у току једног дана цијели позоришни апарат преселио у један потпуно нови простор што је за све нас представљало један велики изазов. По реакцијама публике бих рекла да је то испало веома добро”, истакла је Лубарда Маројевић.
Александар Станков, управник Српског народног позоришта је казао да је “Магбет”, након успјешне копродукције представе “Крваве свадбе”, сљедећа копродукција која показује колико је плодоносна сарадња међу установама културе у региону.
“Ја се надам да ћемо овом сарадњом проширити мрежу установа које могу заједно да сарађују. С обзиром да Српско народно позориште има и друге гране умјетности, можемо очекивати и надати се да ће се оваква сарадња проширити и на друге секторе нашег позоришта”, нагласио је Станков.
Поред Никите Миливојевића који потписује адаптацију и режију, а заједно са Жељком Пишкорићем и сценографију, ауторски тим представе чине и Амалија Бенет, која је задужена за сценски покрет и избор музике, Јелена Стокућа, костимограф, и др Дејан Средојевић, сценски говор.
У представи играју: Аница Петровић, Невена Неранџић, Маја Стојановић, Јелена Симић, Дејан Ђоновић, Бранислав Јерковић, Арпад Месарош, Марко Марковић, Милан Зарић, Соња Исаиловић, Габор Понго и Ивана Панчић Добродолац.
Представа је на програмском репертоару и 17, 18. и 19. августа у Медитеранском спортском центру са почетком у 21 час.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
