Махање патриотизмом
Дамјан Абрамовић
Пише: Дамјан Абрамовић
Још ми је у носу мирис куваног јечма који се ширио градом.
Живјели смо у близини пиваре,преко пута нове поште у Његошевој улици (некадашња 29. новембра). Био сам дијете. Сјећам се нових година. Еуфорија на сваком кораку, новогодишњи накити, петарде, поклони. Људи на све стране, као мрави. Замислите кад седам хиљада радника жељезаре прими плату, па радници пиваре, електропривреде, рудника боксита, металца, млина и других никшићких предузећа.
Сјећам се осмјеха, корза, посластичарнице “Фонтана” и њиховог чувеног качамака (комбинација шампите и сладоледа).. Успомене на једно срећније вријеме. Вријеме када се патриотизам мјерио другачијим аршинима.
Сјећам се задовољних радника. Сјећам се школе, учитеља Благоја Анђелића и још увијек осјећам то поштовање према њему.
Сјећам се дружења са вршњацима, игре, одлазака у биоскоп са мојим најбољим другом, сада кумом Обреном .. Сјећам се те једнакости која је била међу мојом генерацијом. Нијесмо сви имали исто, али смо ишли у исту школу, ишли код истог зубара, истог доктора, није било социјалног раслојавања као данас.
Мој отац је био шеф производње у никшићкој пивари, касније директор млина да би након доласка ове несмјењиве власти постао министар пољопривреде шумарства и водопривреде. Он није био политичар, он је био у души радник, прегалац. Био је прави патриота. Љубав према домовини и према својим прецима којих се увијек радо сјећао скупо га је коштала. О томе другом приликом..
Дичио се тим што је Црногорац, чак му је и замјерено једном приликом кад је привио јавно на груди капу са грбом Црне Горе од стране ових “патриота” који се куну данас у исту ту капу.
Научио ме је да моје црногорство не поништава моје српство. Научио ме је да Абрамовићи потичу од лозе Павла Орловића. Водио ме у Катунску нахију, у Бјелице у Предиш на скупове Абрамовића да знам окле сам. Ишли смо и на гусларске вечери, чак сам и једном успио да га осрамотим (превари ме сан у сред вечери). Мислим да сам уз њега и бабу Марију заволио нашу епску поезију коју сам читао сатима наглас и дивио се тим дивовима наше прошлости.
Не могу да заборавим тај понос и тај субјективни осјећај величине сто сам рођен у овој земљи, што сам Црногорац и то баш из срца Црне Горе, из Катунске нахије. Био сам окружен правим патриотизмом, не искључиво у породици, већ на сваком кораку.
Црногорац је био понос. Велики Црногорац није искључивао Србина у Црној Гори, али велики Србин нијеси могао бити ако нијеси Црногорац.
Национални понос је био у сваком од нас , од ђака до пензионера. Данас кад гледам визуелни перформанс ових типова на политичкој сцени не могу а да не направим паралелу. Могу да разумијем младе посланике који се не сјећају како је било прије тридесет година, па занесени харизмом и појавом вође живе његову идеологију показујући љубав према домовини визуелно, маскама за лице у бојама заставе, значкицама и помпезним одјавама на крају излагања, типа, ”Нека је вјечна Црна Гора”.
Е па не воли се тако своја земља моји Црногорци.
Никад нијесам био сигурнији да нам је потребнија револуција него данас. Појаснићу да не бих био погрешно схваћен или не дај Боже ухапшен, не мислим на оружану побуну већ на менталну револуцију. Данас у Црној Гори имамо парализу друштва. Страх од промјене, страх да нам не буде горе. Донекле могу да разумијем. И сам често гледајући Скупштину Црне Горе се запитам како напријед.
Не жалим што сам се борио за државност Црне Горе. Жалим што је власт себе поистовјетила са државом, а свако неслагање са њеном политиком квалификовала као антидржавно дјеловање.
Џаба сте се огрнули заставама, окитили значкицама, зеленим и црвеним заштитним маскама. Патриотизам није визуелни доживљај. Патриотизам је субјективни осјећај.
Патриотизам није узимање, него давање. Патриотизам је понос оним што јесмо , а не оним у шта се претварамо. Патриотизам није ваша визија чувара националног идентитета, која се заснива на одстрањивању онога чега се плашите. Нама није потребна заштита националног идентитета него враћање националног поноса.
Не воли се своја земља само причом и махањем већ дјелима моји Црногорци…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
kakvo budaljenje od teksta. na isti kalup odradjen kao sto se zadnjih par godina radi posebno. posrbljavanje crnogoraca. druze , izda si crnu goru i tacka. posrbljenko, posrbice malena. dobio si prostor da pises na jednom posranom „mediju“ kao sto je ovaj. stavljas svoje crnogorstvo u geografski pojam. e cutuku jedan. ti si samom sebi najveca kazna. i ti i svi ostali. pricas o srecnim vremenima a ovi sto halabuce sada imaju isti predznak kao i oni 90-ih sto su skinuli i ugasili fabrike. (tu brojim i ovoga na vlast). ali ne brinem ja za moje crnogorce 100%. 90ih nas je bilo malo. svi smo bili uz slavka. proci ce i ovo. izgubicete i vi litijasi i ovi sto su na vlast. doci ce jedna bolja i nova crna gora uskoro!! a ne ta koju prizivas stoko izdajnicka!
Abramoviću bravo ?
Prva vlada,prvi ministar u odijelo podkovan znanjem i plemenitošću u narodu.Na čestitog Branka ostaje čestita i divna uspomena kao potomke njegove.Dzemperaši će u istim završiti..
i ja sam rođena u Crnoj Gori i jesam Crnogorka a ne, ne. ne montenegrinka NE priznajem himnu ni onu zastavu a na referendum sam glasalaNE . trobojkka je moja zastava, ,,malo rukah malena i snaga,, neovisna MNE kako kad je u NATO i hoće u EU za mene četvrti RAJH
mogu ti pozeljet samo lijepi povratak u srbiju. ovdje nam takvi ne trebaju. zastava koja se tukla protiv turaka 500 godina ne priznajes no priznajes trobojku koju je odobrio sultan turski srbiji. kad bi srblji citali malo bolje istoriju moglo bi se i popricat sa njima. ovako njima u razgovore jasu razni deretici, seselji i ostala vesela srbadija!
Samo da nešto dodam, da se zna. Taj kačamak i urmašice u kifli nijesu zaradili ni tvoji ni moji roditelji, to su sve platili amerikanci. Naša preduzeća nijesu nikad bila sposobna da zarade, iako su ih štitile ogromne carine. Zato se država stalno zaduživala da pokrije minuse nesposobnih firmi i svima podijeli platu. Ti krediti se i danas plaćaju. Ozbiljan čovjek ipak treba da zna odakle ljeba jede.
Почини врано милогорска!
Najljepša sjećanja iz djetinjstva su ti omogućiči amerikanci. Od rusa si samo mogao govno da izjedeš.
Шта користи овај Комлен!Смеће једно пушти ти американце и русе већ види чија говна ти једеш сад!
Овако нешто може да напише само неко ко не познаје економију. А уз то је и безобразан. Који ти кредит враћаш, кукавче? Једини кредити које ми данас враћамо су узети у вријеме ових Милових економских магова и брава који су их подржавали и који су им вјеровали. Југославија је била прилично задужена земља, али погледај данас ниво спољашњег дуга најразвијенијих свјетских сила и видјећеш да је пословање на кредит и дуг нешто што је незаобилазно за динамични напредак. Постоји само једна разлика између економије САД и СФРЈ. САД има моћ да војном силом неутралише тај дуг у моменту кад он угрози њену стабилност. А ни то не може довијека и то се данас показује на њеним улицама. Али, узми ти да читаш Вукотићеву економску доктрину и има да просперираш и ти и твоја „мала“.
Svaka cast gospodine Abramovicu ove patriJote ste ogoljeli do kosti.
Слажем се племениче са тобом уз неке корекције јер смо вршњаци и знам како је било у Никшићу тих година!Додао бих осим „качамака“у посластичарници“Прољеће“био је и специјал“урмашица у кифли“,али се корекција односи на данашње вријеме величанствених литија које оно вријеме није имало а које нијесам ни слутио да ћу доживјети и бити судионик овог Божијег чуда и дара!Гледајући са садашње дистанце ако ни због чега другог и буђења самопостојања нашег народа имали смо се рашта и родити!А ова пошаст на власти ће проћи како је и дошла и остати за бруку јер да нема бруке не би било ни образа!
Angažman gospodina Abramovića na ovom cenjenom srpskom portalu je, bezmalo, tragičan… Doskorašnji veliki Crnogorac i stari liberal (čitaj: antisrbin), nama starim Srbima drži lekcije o srpstvu… Šou…
Ispravka: tragikomičan*
Napravi Daka Davidović Srbina od svog zeta nekadašnjeg Montenegrina?… E, sad, koliko je novopečeni Srbin u pokušaju Dado, iskren, procenite sami…