Мајка шесторо дјеце коју су Албанци ухапсили: Не одустајемо!

Ова самохрана мајка шесторо дјеце сваког викенда одлази да посјети родитеље у косовско планинско село Медреговац, српски заселак Секирача. Ту је некада живјело хиљаду и по Срба, а данас су остали само они, времешни Радислав и Милица, који газе девету деценију.

Имају краву и неколико коза, башту, па се Милена у Медвеђу, где је чекају деца, враћа са неопходним млеком, сиром и поврћем. „Полиција ме је сачекала готово испред куће, јер се налази само километар од административне линије“, започиње причу Милена за Спутњик.

„Ја сам њих питала, шта ја вама сметам, ја пролазим путем, идем да обиђем своје родитеље, мој отац има имање на обје стране. Не видим никакву линију, не кршим ништа, шта сам урадила?! Тргујем ли дрогом, нарушавам ли мир Албанцима, Србима?! Ја само идем својој кући“, присјећа се Милена сусрета с косовском* полицијом. 

Свједочи да је један полицајац био веома непријатан, није јој дозволио чак ни да се јави брату телефоном, да не брине. Викао је да спустим телефон, али нисам ни ја њему остала дужна, јер заиста не мислим да сам нешто скривила, увјерава нас Милена.

Рекла сам: ’Знате шта господине, ја немам моћи, немам ништа, ја сам — само ја, али Бог је изнад нас свих. Он ће судити, а схватите, отето је проклето, не схватате шта радите. Зашто мене малтретирате? Зашто?‘ Онда је мало стао, није знао шта да каже“, присјећа се. 

Милена и њен брат Горан, који такође живи у Медвеђи, годинама су код родитеља одлазили преко Спонаца, такозване „капије 3А“. Имају допис Унмика од 24. маја 2001. године у коме стоји да Медвеђа има два прелаза према Косову, Секирачу, у њиховом родном селу и Мутиводе, прелаз који је чак 84 километра даље.

Горан Перовић објашњава да их на прелазу на коме је Милена ухапшена регуларно легитимише српска полиција. Прије пет година укинут је прелаз на страни Косова, а разлог је јасан и страшан, каже Горан за Спутњик.

„Они имају интерес да га укину, с обзиром да је то било српско село. Кад су забранили прелазак, још је било мјештана у том селу, а када су то учинили, људи су почели полако да одустају. Ми смо били најупорнији, ту имамо 50 хектара земље и 30 на српској страни. Практично, све преко те планине је наше и нисмо се селили“, каже Горан.

Он додаје да ово није први пут да је неко ухапшен када уђе на територију Космета преко земље Перовића, да полиција реагује муњевито, што није случај када је у питању криминал.

„Имам сигурно десет предмета, случајева, како они кажу. Пљачкали су нам кућу, украли трактор, сјекли шуму… Нико ни у једном случају није одговарао. Ниједна српска кућа није остала. Полиција дође, потпише и оде, а ми што само идемо путем, имамо проблем. То је страшно, невиђено“, огорчен је Горан.

Милена, на крају разговора за Спутњик, инсистира да се њена прича не пренесе тако да би могла било кога да повреди. Иако јој сваки улазак на територију Косова и Марохије уноси страх у кости, каже да је већина полицајаца према њој ипак била коректна, као и судија, који познаје њеног оца, који се сагласио да излаз за ову ситуацију мора да се нађе.

„Молим вас да апелујете и на наше власти да се овај проблем некако ријеши, да се нађе начин, некакав папир, јер ми од наше земље нећемо одустати“, каже Милена Перовић за Спутњик.

*Привремено окупирана територија на југу Србије