Македонци и Грци противе се називу „Северна Македонија“

Пише: Јасна Кривокапићева

Од самог проглашења независности 1991. године, Македонија је била у стању трајног политичког сукоба с Грчком у вези корена своје државе – имена, грба, заставе. Управо је то неслагање довело до чињенице да је Атина блокирала сви покушаји Скопља да се придружи НАТО и ЕУ.

У недељу, 17. јуна 2018. године је потписан споразум о решавању македонско-грчког спора око имена и стратешком партнерству Македоније и Грчке. Споразум потписан је у мјесту Псарадес на грчкој страни Преспанског језера. Потпис на споразум су ставили министри вањских послова двије државе Никола Димитров и Никос Коциас, а потом и међународни посредник Уједињених народа у преговорима Метју Нимиц. У случају ратификације овог споразума, БЈР Македонија ће званично бити названа „Северна Македонија“.

Међутим, опозиционе парламентарне странке су одмах напали премијера Ципраса. Лист „Proto Thema“ је 16. јуна спровео истраживање, према којем 69 одсто Грка противи се споразуму. Слична анкета у Македонији показала је нешто бољи резултат – 49% против. Иако је споразум захтева ратификацију у парламентима обе земље, у случају Скопља и одржавање референдума о промени имена државе и стварање одговарајућих амандмана Устава, постало је јасно да становници Македоније не подржавају такав споразум. Лидери највеће македонске странке ВМРО-ДПМНЕ позвали су људе да оду на улице, што се претворило у дуготрајан протест испред зграде Скупштине. Протести су се претворили у неред, људи су почели бацати камење у полицију, покушавајући да запали зграду Скупштине молотовљевим коктелима. Истог дана, спаљен је аутомобил једног од чланова СДСМ-а, Харија Локвенеца, који је био активно укључен у преговоре са Грчком. Око тридесет особе су повређени током три дана нереда, укључујући полицајце. Забележено је да је 25 демонстраната приведено.

Али, у овом политичком питању није само друштво подељено. Председник Македоније, Ђорђе Иванов, одбио је да ратификује и најавио је да тај споразум озбиљно крши Устав и законску регулативу Македоније, а такође је у супротности са интересима земље. У овом питању председник ужива пуну подршку ВМРО-ДПМНЕ, која има 51 од 120 места у парламенту.

У случају да премијер Македоније Зоран Заев ратификује закон, а Иванов га потписује, због чега овај споразум ће постати легитиман, реакција Грчке остаје непозната, јер популација у већој мери не подржава овај споразум. Врло је вероватно да ће ратификација бити блокирана, јер владајућа коалиција у Грчкој има само 153 члана од 300 посланичких места. За доношење одлука у грчком парламенту потребно је да добије 50% + 1 глас, али постоји низ механизама који мењају процедуру гласања и захтевају да најмање 180 посланика одобри нацрт закона, што ће тешко постићи. Дакле, коалициони партнер грчке странке СИРИЗА, министар одбране Панос Камменос, рекао је да посланици његове странке АНЕЛ неће подржати споразум.

Чак и ако у обе земље споразум ступи на снагу, што аутоматски уклања последње препреке за Македонију у жељи да буде чланица ЕУ и НАТО-а, споразум неће променити постојеће тензије у политици између две земље.

Криза је довела до чињенице да се македонска влада, која жели приступити НАТО-у, одрекла сопственог имена и отишла против воље свог народа. Унутрашња политичка напетост у грчком друштву на решење македонског питања само добије замах. Могуће долазак на власт радикала у било којој од ових земаља поново ће покренути проблем „Северне Македоније“.

Није јасно зашто ће грчка страна признати ново име свог северног суседа, након чега ће се Македонија, придружити НАТО-у, и бити у једном реду са Турској. Упркос чланству у Северноатлантском савезу, Анкара има сукоб са Атином у односу на острва у Егејском мору. Нажалост, ЕУ и НАТО не гарантују срећну и мирну будућност својих чланова.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: