Епископ Јован: Македонска црква не може да сједи на двије столице
1 min read
Епископ Јован
Српска православна црква донела је врло принципијелну одлуку на последњем Светом архијерејском сабору да отпочне дијалог са Македонском православном црквом (МПЦ), који није био прекинут разлозима који су се јавили у српској цркви, већ због МПЦ, каже у разговору за „Политику” архиепископ охридски Јован (Вранишковски). Поглавар Православне охридске архиепископије са седиштем у Скопљу истиче и да нема директних контаката ни са једним чланом Синода МПЦ.
– Преговори су били прекинути после неприхватања Нишког споразума од стране МПЦ. Тада је МПЦ предузимала све што је могла да би неутралисала постојање Православне охридске архиепископије, па је чак и прекинула сваку комуникацију са СПЦ. Затим се у све умешала држава, сада Северна Македонија, а држава је то радила врло неодмерено, рекли бисмо грубо, тако да је отежала, боље речено одужила, сваки вид комуникације са МПЦ. Као што је познато, ја сам неколико пута био затваран, а и после мог последњег ослобађања из затвора 2015. судски процеси су се наставили. То је био разлог зашто је дијалог био прекинут. И сада још траје један процес који је пред Врховним судом, а који је управо тај суд пре четири године вратио на поновно одлучивање првостепеном суду. Али ипак, и поред свих неиспуњених предуслова, односно да се уклони тај Дамоклов мач који нам прети уколико преговори не успеју, ми смо се сагласили да се преговори наставе како би се коначно решио статус МПЦ, која је већ много деценија у расколу – објашњава архиепископ охридски.
Да ли је дијалог СПЦ и МПЦ могућ у овом тренутку?
Осим претходно наведеног, сада постоји још једна препрека. Као што је већ познато, последњих година МПЦ је правила недостојне егзибиције. Прво је нудила Бугарској православној цркви да јој она буде мајка црква, као да се мајка може бирати, а затим је затражила од Константинопољске патријаршије да јој она буде апелациони судија, правним речником рекли бисмо од ненадлежног суда. Све ово, наравно, продужава вријеме да би преговори започели, јер док се не добије јасан став о томе да архијереји МПЦ неће сједети на двије столице, почетак преговора је немогућ. Сам захтјев о апелацији упућен Васељенској патријаршији о статусу МПЦ је бесмислен, јер чак и да се призна Васељенској патријаршији апелационо право у неким степенима, то би могло једино на индивидуалном нивоу, рецимо уколико нека личност, са црквеним чином или без њега, осећа да је обесправљена у помесној цркви у којој је суђена. Васељенска патријаршија није надлежна да решава међуцрквене спорове, за то је надлежан једино Велики црквени сабор. А не знам колико би МПЦ одговарало да њихово питање изађе на Велики црквени сабор, јер са претпоставком да се њихово питање на том сабору реши на начин неприхватљив за МПЦ, онда би они остали расколници још много деценија.
Да ли би у решавање питања канонског статуса МПЦ могла да се укључи и нека друга православна помесна црква? У својој недавној изјави премијер Зоран Заев је истакао добре односе МПЦ са бугарском црквом.
Црква је једна и поред тога што је административно подељена на 14 аутокефалних цркава. Тако је свакој помесној цркви чак и неопходно да се занима о стању цркве у читавој екумени. Ипак, неки административни процеси су у јурисдикцији једне од помесних цркава. Такво је и питање о црквеној аутономији неког дела који је под јурисдикцијом неке помесне цркве. Територија Северне Македоније је под јурисдикцијом СПЦ, и то је признато и од Васељенске патријаршије и од свих осталих аутокефалних цркава. Зато Бугарска православна црква није прихватила понуђено мајчинство. Дакле, није једнострано покушавала да се меша у решавање статуса МПЦ, него је било покушаја МПЦ да у то увуче бугарску цркву, а поготово је на томе инсистирала влада Северне Македоније под председништвом Заева. Господин Заев има можда добру вољу да решава и статус МПЦ. То је, на крају крајева, на дневном реду приоритета и Владе Северне Македоније јер, да не заборавимо, МПЦ је од почетка стварања 1958. под непосредним патронатом власти, будући да ју је власт створила. Сада кад су се побољшали државни односи са Бугарском, председник владе је сматрао да може да утиче на побољшање црквених односа. Али то се није остварило, јер су црквени односи независни од државних. Када ово схвате политичари у Северној Македонији и када оставе цркву да сама решава свој велики проблем који има са читавим православљем биће и решења, али све док они желе да имају патронат над МПЦ, до решења проблема МПЦ је немогуће доћи.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, у интервјуу агенцији Тас, рекао је и да не сматра могућим да „украјински сценарио” буде примењен било где на Балкану, па ни у Македонији. Слично сте изјавили и ви, када сте пре неколико месеци говорили о томе у „Политици”. Да ли је ваш став и данас исти?
И ја сам истог мишљења да Васељенска патријаршија неће направити такав неканонски поступак. Она је та која је дала јурисдикцију СПЦ над територијама данашње Сјеверне Македоније, а сада нема никаквог разлога да ту јурисдикцију доводи у питање. Али, као што је митрополит црногорско-приморски Амфилохије рекао у истом том интервјуу, после онога што се догодило у Украјини може се све очекивати. Ипак, то би било на највећу штету управо Васељенској патријаршији, чије првенство части данас нико не доводи у питање, али првенство власти је неприхватљиво у православној цркви. Неприхватљиво је да у 21. вијеку само једна црква, па нека је она и првотрона, сама одлучује о питањима која су у интересу и других православних цркава.
Извор: Политика
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Biti dukljanski crnogorac i pravoslavac je logicka kontradikcija. Ako si dukljanski crnogorac onda tvrdis da je Nemanja prije 850 godina okupirao katolicku Duklju i nasilno je popravoslavio. Sta ce ti onda pravoslavlje. Po istoj logici bi trebalo zagovarati i crnogorski islam kao vjeru bivseg okupatora.
Ovi mu kod montenegrina na nekom nivou dodje kao stokholmski sindrom. Ali naravno, svrha ovog projekta je unijacenje i zelja da se polagano polatini narod i zemlja. Oni misle da nesto sto nije moglo da se odradi 850 gdina, sa mnogo vecim igracima, sad oni kukavni i kriminalizovani mogu. Nesto sto Tito nije mogao da uradi, ili Franc Jozef, ili Napolen, i mnoge druge neuporedivo face od ovih danasnjih kriminalaca, sad su umislili da ce odraditi oni. Kukala im majka.
Sprska Sparta – primjećuješ li nešto abnormalno u svom pristupu?
SCEPAN – vidim ti srgumentuješ. Ubijaš argumentima.
???
to što je narod u crnoj gori prije 800 godina bio srpski a od devedeset I neke nastao I neki crnogorski narod nije problem crkve već onih što su preko noći dobili naciju pa hoće I crkvu. dakle pravoslavni oci su prije 800 godina zaključili da jedini pravoslavni narod na prostorima „zapadnog balkana“ tj. u nekim današnjim novoformiranim ex-yu republikama je srpski narod I u tim državama je jedina autokefalna ptavoslavna crkva je srpska pravoslavna crkva.
Hristos ne voli laži niti lažne narode Betovene
ja kao vjernik srpske pravoslavne crkve kada bi bio u bugarskoj, grčkoj ili rusiji išao bih se moliti u bugarsku, grčku ili rusku pravoslavnu crkvu a isto tako bugari, grci ili rusi kada dođu u srbiju, crnu goru, kosovo*, makedoniju, hrvatsku ili bih oni bi išli na molitvu u srpskou pravoslavnu crkvu da se mole. to nije sporno I to otac jovan želi da kaže kada kaže da je crkva jedinstvena. problem je kada neke male grupe žele preko noći da postanu nacije pa žele I neke svoje pravoslavne crkve stvoriti na silu. kao što otac jovan kaže za to je nadležan pravoslavni sabor. pravoslavna crkva je ljubav a to što neki mrze srpsku pravoslavnu crkvu znači da za njih nije autokefalna pravoslavna crkva. neka pokušaju sa budizmom ili američkom sotonističkom „crkvom“ možda će imati više sreće.
Hahahhahahaahaahahahhahahaahahhahhaahha majka spc hhahahahahahahahahahahhha koliko ta firma vrijedi spc cus samo oni da posluju i niko vise pih kakva ste spc organizacija gadi mi se na vjeru kad se pomenete
Izrod, i to bezomeni: to si.
A ti si mi Kuc Bjelopavlic pih ne zna se koje bi ti inime dao
SCEPAN- crkvena istorija jem kao i svaka istorija. Vi od nje pravite filozofijusamo da biste opstruisali druge narode da dobiju svoju crkvu. Zloupotrebljavate to što ste iskoristili za vas jedn zgodan istorijski momenat. Zato vas ne vole čak i kada ste u pozicji da budete „majka“. Prije svega vaša crkvena istorija je puna kontrdikcija i nedosljednosti . vi samo nastojite da stvari ne poštujući nikakve principe uvijek tumačite u svom intereseu.
ubio si me argumentima.
upravo zato što vi mrzite jedinu autokefalnu crkvu u crnoj gori srpsku pravoslavnu crkvu znači da za vas nije pravoslavna crkva. vrata srpske pravoslavne crkve u crnoj gori su jednako otvorena I za srbe I za crnogorce I za sve druge. to što ti mrziš pravoslavnu crkvu nije problem u srpskoj pravoslavnoj crkvi u crnoj gori jedinoj autokefalnoj već je problem u „zlatnom teletu“ zvanom milo u koje ti vjeruješ
Zamislite samo kakva je to majka koju dijete hoće da promijeni. Majka koja je dijete uhvatila za vrat i ne pušta ga. I nije tačno to govori Amfilohije da je inicijativa za formiranje SPC došla iz crkava nego iz sile pobjednika u prvom sbjetskom ratu i sile države. Vaseljenska patrijaršija kako je dala jurisdikcije SPC-u nad Makedonijom ( a i Crnom Gorom) što ispravno tvrdi Vraniškovski može i da je oduzme. Da li postoje razlozi za oduzimanje odlučio je onaj koji je dao jurisdikciju, a ne onaj kome je data.
Nemas ti pojma o crkvenoj istoriji.
Никогаш северна – афирмација на вистината за Српска православна Македонија.
Kad’ sakaš da se osvežaš – vozmi Srbstvo, to e najdobro.