Макрон долази у Србију и доноси војне споразуме
Фото: АФП
Француски предсједник Емануел Макрон у понедељак стиже у посјету Београду, а током његовог боравка Србија и Француска потписаће 20 споразума, од којих је пет из области наоружања и војне опреме.
Помоћник министра одбране у Сектору за материјалне ресурсе, Ненад Милорадовић, рекао је на РТС да Србија и Француска имају потписан споразум о стратешком партнерству и да већ сарађују.
Подсећа да су набављени „Ербасови“ хеликоптери.
Пре две године од француских произвођача набављено је више стотина оптоелектронских уредаја, а Милорадовић истиче да се сарадња односи на производе највишег технолошког нивоа.
Милорадовић је рекао да ће бити потписана три меморандума о разумијевању и да се они односе на радарске и електронске системе, али и на сарадњу у области производње и одржавање тих система у Србији.
Када је реч о набавци нових система наоружања, Милорадовић наводи да је конкретно реч о ПВО систему „мистрал“ за који каже да је један од најбољих у свету.
Планирано је да се тај систем интегрише у систем ПАСАРС чиме ће се способност Војске Србије значајно подици.
Милорадовић наглашава да су у питању најсавременије технологије и да је стратешки циљ да се њима опреми Војска Србије и да се, што је могуће више, подигну њене способности да одговори на савремене пријетње.
„То је прави пут да се очува мир и стабилност у региону“, рекао је Милорадовић.
Каже и да уз то иде оспособљавање домаће индустрије да учествује у технолошкој утакмици у свијету.
Србија и Француска заједно учествују и у мировним мисијама.
Извор: Спутник, РТС
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Имајући у виду да су Енглези „као историјски најстарија трговачко-индустријска земља запада по рачунској разумности и буржујској ‘позитивности’ од нас Срба старији и ‘зрелији’ за пуних 300 година…“ (Види: Проф. др Мирко М. Косић, Гробари Југославије, ко је „дрско лагао“? – Око 27. III. 1941, Lugano, 1951, cтр. 25), да су у осамнаестом столећу у европским државама засновали револуционарне, идолатриске, окултне, езотериске и ритуалистичке масонске ложе, које су биле под заштитом Велике ложе у Лондону, и да су им одредили политичке директиве деловања (Види: Ср. J. Стојковић, Слободно зидарство, његов циљ и принципи – његова прошлост и садашњост, Београд 1926; G. H. Luquet, La franc-maconnerie et l’etat en France au XVIIIme siècle, Paris, France, 1963).
То нам најбоље одсликава између осталих и овај податак који се односи на тзв. „Источно питање“ и на разговор између Наполеона, шефа Великог оријента Француске и римског католичког масона-темплара Метерниха, који је објављен у књизи Гргура Јакшића “Европа и васкрс Србије 1804-1834”, где стоји:
“Тада се цар вратио на заједницу интереса Француске и Аустрије у Источном питању… Рекао му је да је наредио своме амбасадору у Петрограду да изјави руској влади, да се он, веран својим обавезама које је примио на себе у Ерфурту, не може противити присаједињењу Влашке и Молдавије Русији, али да неће допустити да се Русија даље шири. ‘Ја нећу трпети ни окупацију утврђених места на десној обали Дунава, ни заштиту над Србима – продужио је он. Србија вам мора припасти једног дана; али ја не сматрам да је у мом интересу да изазивом пропаст Турске царевине; њено рушење није ни у вашем интересу. Ако хоћете да поседнете Београд, ја се томе нећу противити; нека Турска закључи мир са Србима и нека им постави кнеза њихове народности; ја се нећу противити да тај кнез буде под вашом гарантијом и заштитом, не могу пристати на једног господара под гарантијом и заштитом Русије, нити на и најмању отимачину те силе на десној обали Дунава… Ако она буде хтела да узме ма и једно утврђено место, ја ћу то сматрати као освојење Цариграда’. – ‘Што се тиче Београда – одговорио је аустриски министер – то би место било од огромне користи по Аустрију; али досад су нас два разлога задржала од сваке активне политике у Србији: први је да не убрзамо пропаст Турске царевине…’
Осем тога, Наполеон је ставио до знања руској влади да ће свако мешање у српске ствари а нарочито утврђивање Руса на десној обали Дунава, узети као повреду ранијих уговора и да се онда неће више сматрати као везан њима…” (Види: Гргур Јакшић, Европа и васкрс Србије 1804-1834, Београд, 1933, стр. 157/158).
Браћо и Сестре, сви у Србију да дочекамо макрона како заслужује
Cisto sumnjam da u Beogradu neko ima jaja
a
sve jajare su u Bgd
neka malo dodje u provinciju da vidi kako cemo ga docekati!