Мала Албанија и велики Ђуканистан
Пише: Мишо Вујовић
(Поводом посете Тачија Црној Гори)
Они си веома блиски. Готово као браћа. Сличног карактера али различитих амбиција. Један размишља како да сачува главу и капитал, по цену комадања територије, други живи са претензијама да на туђ рачун укрупни посед. Друже се често, воле новац, луксузан живот, лепе жене, имају исто порекло.
Осим бизниса заједничка им је мржња према прецима, разлика је само што је Тачи ту мржњу наследио, док је његов партнер родоначелник своје мржње. Један је обредно сунећен, други морално. Тачијеви преци – Даниловићи, су на ислам прешли из нужде да би се касније преобратили у Албанце. Милови преци су били најчистији Срби и није било те нужде која их је могла преобратити до његовог обртања.
Косово је постало мала Албанија, Црна Гора, велики Ђуканистан. Тачи је почасни грађанин Улциња, Ђукановићу ће почаст одати Тузи.
И једном и другом је постојбина некада представљала епицентар српства. Дреница на Космету, Чево у Црној Гори.
Заједничко им је такође, као у песми Бијелог дугмета „да их мрзе а да им се диве“ као и да их иста рука држи једног на кратком другог на дугом поводцу! Кожа Косово је била Тема. Вучић је стигао до Газивода и севера Косова и показао докле још може. Шта је српско. Даље му нису дозволили. Тачи је боравио у Улцињу и наравно скокнуо до Подгорице. Њему је све дозвољено. Потерницу чак ни у Београду више не помињу. Природно и у границама природне Албаније.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
To je postalo simbol turčenja tokom komunistickog, bezbozničkog perioda. Pravi simbol turčenja je duhovne prirode – poistovjećivanje sa okupatorom zarad benefita.
Nije sporno, shvatili smo autora.
… Najgore je kada ti sunete glavu, bez skalpela i oštra brijača!
Onda, ne boli glava, naizgled cijela, nego duša.
Ona boli, osakaćena!
Sunećenje u Crnoj Gori i cjelokupnom srpstvu je simbol turčenja ili bolje reći poturcavanja! Nekada su crnogorski graničari, većinom nepismeni na taj način utvrdjivali identitet pridošlica da kojim slučajem nijesu turske uhode.
Samo jedna primjedba na tekst: sunećenje je znak saveza sa Bogom, kod svih avramovskih vjeroispovijesti, tako da upotreba ovog termina u negativnom kontekstu, nije pametno rjesenje. Hristos je bio „sunećen“ tj. obrezan, kao i svi apostoli.
To sto se mi Srbi vecinom ne sunetimo, ne znači da treba da, slično Tačiju i Djukanoviću, pljunemo na svoje duhovne korijene.