Мала Антанта

Приредио: Миомир Ђуришић

На данашњи дан, 16. фебруара 1933. године због страха од све чешћих њемачких пријетњи Југославија, Чехословачка и Румунија реорганизовале су одбрамбени савез Малу Антанту, која је добила Савјет састављен од министара иностраних послова.

Њемачка окупација Чехословачке у марту 1939. године практично је угасила савез, који је сарадњом Југославије и Румуније још неко вријеме животарио, али је сломом Југославије у Другом свјетском рату, послије напада нацистичке Њемачке у априлу 1941. године, дефинитивно престао да постоји.

Интересантно, Француска се често посматра као позадинска сила која је стајала иза њеног формирања зато што је Француској због сигурности била потребна замјена за Руску империју на источним и јужним границама Њемачке, “санитарни кордон” који ће да обуздава највећу германску државу. Званични Париз је са Малом Антантом потписао низ војних споразума. Мала Антанта је у међуратном периоду сматрана за “пету силу у Европи”, а формирана је прије свега са циљем да обузда Мађарску као и да спријечи потенцијалну хабзбуршку рестаурацију.

Временом се савезништво продубило тако да се може сматрати својеврсном претходницом Европске уније. Своју прву и једину побједу остварила је 1921. године без испаљеног метка када се из Швајцарске у Мађарску вратио Карл IV од Угарске, старјешина свјеже распријестољене куће Хабзбург, последњи цар и краљ Аустроугарске монархије.

Карл, који никад није абдицирао, у Будимпешти је положио право на угарски трон који је био де факто упражњен али де јуре вјероватно његов (Мађарска је и даље била званично краљевина). Пошто није добио подршку ни регента, адмирала Миклоша Хортија, нити Мале Антанте, повукао се. Међутим, октобра исте године враћа се у Будимпешту и обнавља своје претензије.

Овога пута, има подршку моћне струје у војсци. Мала Антанта под палицом Едварда Бенеша реагује хитро: Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Чехословачка и Румунија почињу мобилизацију својих оружаних снага и њихова инвазија на Мађарску постаје питање тренутка. Европске силе такође неодобравају повратак Карла IV на пријесто Угарског Краљевства. Мађарска зато нема избора: њене снаге гуше отпор Карлових присталица и хапсе га. Након тога мађарска влада доноси одлуку којим поништава Карлова суверена права на пријесто. Карл је преминуо априла наредне године. Била је то велика побједа Мале Антанте, можда и једина.

Ствари су почеле да иду лоше почетком 1936. године када Француска није реаговала у тренутку који ће се показати као пресудан за избијање Другог свјетског рата, када се Хитлер коцкао и ремилитаризовао Рајнску област кршећи Версајски споразум. Овај чин је потпуно пореметио однос снага у Средњој Европи и сасјекао француску пријетњу могућом војном интервенцијом у случају вођења самосталне њемачке спољне политике, чиме је Хитлер практично добио одријешене руке. Мала Антанта је Бледским споразумом дозволила Мађарској да се поново наоружа, након чега се ова организација распала, прије свега онда када су велике силе Минхенским споразумом предале Хитлеру Судетску област у Чешкој. Неколико мјесеци касније окупирао је и остатак те државе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: