Мала револуција изучавања преднемањићких Срба: Новооткривени печат Константина Бодина
1 min read
Бодинов печат; Археолошки музеј у Истамбулу
Време у којем Срби играју значајнију улогу на историјској позорници најчешће се рачуна од година владавине Стефана Немање. Шта се дешавало пре овог периода? Ко су били српски владари и које су титуле носили? Постоје ли о њима писани подаци?
Историја средњовековне Србије за већину почиње Стефаном Немањом. О српским владарима и великашима који су ранијим вековима постављали темеље српској држави веома мало се зна ван уског круга историчара. Јавност је често окупирана данас популарним и потпуно ненаучним теоријама о Србима као „народу најстаријем“. Трагајући за наводном античком прошлошћу Срба, заборављамо на документоване личности из наше историје које су неоправдано запостављене. Мало ко је чуо за Јована Владимира, првог српског свеца, или Михајла, краља Дукље и првог српског краља. Међу заборављеним јунацима српске средњовековне историје је и његов син, Константин Бодин.
Један од најчешће навођених и тумачених писаца историје народа је Константин Порфирогенит, византијски цар из династије Македонаца, који је живео у десетом веку. Порфирогенит је написао важно дело, „Спис о народима“ или „О управљању царством“, у којем се, између осталих, помињу и Срби. Описујући догађаје који су предходили његовом рођењу, аутор са незадовољством истиче да:
„Тамошња племена Хрвати и Срби и Захумљани и Травуњани и Конвљани и Дукљани и Пагани, одвојивши се од царства Ромеја, постадоше самостални и независни, не покоравајући се никоме. Ова племена, како кажу, немају архонте (тј. кнезове), већ само старце жупане, на исти начин као и остале Склавиније.“
Овај пасус Порфирогенитовог дела важан је за разумевање титула које су српски владари уживали у десетом веку. Привилегију старца или жупана носио је и Стефан Немања. То наводи на закључак да се све до краља Стефана Првовенчаног, владар Срба називао старцем или жупаном.
Међутим, новооткривени печат из истамбулског археолошког музеја сведочи да је Константин Бодин, српски владар из друге половине 11. века, носио краљевску титулу. Бодин је био син првог српског краља – Михајла, па се намеће мишљење да је титулу задобио правом наследства. Међутим, овакве привилегије је могао да одреди само византијски цар и оне нису део наследне традиције. Како је онда овај српски владар постао краљ?
Михајло Војислављевић је крунисан 1077. године, за шта је добио потврду од папе Гргура ВИИ. Средиште српске државе тада је било нешто јужније од простора на коме се касније уздигао Стефан Немања и његови наследници, у области Дукље или Зете. О његовом сину, Константину Бодину многи уважени хроничари 11. и 12. века су писали са посебним уважавањем. Ана Комнина, ћерка једног од највећих византијских царева Алексија Првог, уврстила је Бодина у своје хронике. Пишући о акцијама противника свога оца, Константина Мономахата, она каже да је он:
„Бодина и Михајла, егзархе Далмата, учинио је својим пријатељима, помоћу писама и поклонима придобио њихову наклоност, отварајући тако себи многа врата.“
Бодинов утицај и углед у царству можемо читати између наведених редова. Један од највећих царевих противника потрудио да задобије пријатељство српских владара.
Хроничари са царског двора извештавају и о великој побуни против царске власти која је избила на простору данашње Македоније. На њено чело је стао Константин Бодин.
„Прве године његовог царства народ Срба, крену да потпуно освоји Бугарску. . . Истакнутији људи бугарске замоле Михајла, који је био владар, да им помогне и с њима се удружи и да им свога сина да га прогласе царем Бугарске и да се тако ослободе превласти и окрутности Ромеја. Он им се радо одазове и сабравши 300 својих људи предаде их своме сину Константину, званом и Бодину и пошаље их у Бугарску. . . И наста страшна битка и још страшнији пораз Ромеја.“
Након велике победе, Бодин је проглашен у Призрену за цара, под именом Петар Трећи, у покушају да се обнови Самуилова држава која је срушена пола века раније. У почетку је имао успеха. Његова војска је освојила Скопље и Ниш. Међутим, показало се да побуњеници немају довољно снаге да се дуготрајно супростављају византијском цару. У бици код Пауна на Косову Бодин је поражен, заробљен и одведен, најпре у Цариград а потом у Антиохију. Међутим, успео је да се ослободи и врати у своју престоницу Скадар. Политику је ипак променио и византијском цару више није, макар јавно, одрицао послушност.
Највећи непријатељ Византије у том периоду су били Нормани, предвођени неустрашивим Робертом Гвискардом. Алексије И Комнин је уврстио Бодинов одред у своју војску. Гласине о приступању Бодинових трупа, истих оних који су потукли Византинце у Бугарској, значиле су подизање морала византијској војсци и веће шансе у даљем ратовању. Као награду за верност и помоћ српске војске Константин Бодин је проглашен за краља.
Овај податак нам потврђују и каснији догађаји. Почетком 13. века жупан Стефан Немањић и његов брат Сава траже краљевску круну од римског папе Хонорија Трећег. Папа је прихватио њихов захтев па је средњиНемањин син постао Првовенчани краљ. У свом захтеву, Сава и Стефан Немањић истичу да им право на круну припада још од „првог отачаства краљевства“, која се зове „велико краљевство од прва“. Немањини синови, дакле, указују да је Србија већ била краљевина, те да је титула коју траже припадала њиховом претходнику – Константину Бодину.
Печат српског владара из друге половине једанаестог века представља праву малу револуцију у откривању историје преднемањићких Срба. Оскудни писани подаци и непостојање споменика културе који би сведочили о поменутом периоду у великој мери су успоравали пут историјске науке. То, међутим, не значи да археолошка испитивања у будућности неће довести до нових сазнања која би могла да прошире интересовање за српску историју и у овом правцу. Историја нашег народа пре Стефана Немање мора и може бити проучавана и публикована озбиљније него данас.
Колико је чврста граница између родоначелника династије Немањићаи његових предака показује чињеница да се чак и данас не може поуздано говорити о оцу Стефана Немање, из уџбеника свима познатог Завиде.
Родослови Немањића започињу Немањом или ређе његовим оцем. Сви иза ове замишљене црте као да не постоје. Питање које понекад многима прође кроз главу налази се у наслову овог текста, и гласи „Постоји ли историја Срба пре Немањића?“ Примери као што је Константин Бодин дају одговор и показују континуирани правац напредовања српских владара. Титула коју је понео Бодин поново је припала Стефану Првовенчаном. Касније су исту титулу уживали краљеви Владислав,Урош, Драгутин, Милутин и други. На послетку, краљ Душан се 1346. године крунисао за цара. На путу од варварског племена Срба, како нас је Порфирогенит описао, па до царства које је закуцало на врата Цариграда, заслуге имају и данас помало митске личности као што је Константин Бодин. Заборављен и велики!
Извор: rasen.rs
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Tacno je da se ne izucava namerno pred Nemanjicki period, medjutim sramno je da pocinjete tekst recima sa „nenaucnim teorijama o Srbima kao najstarijem narodu i navodnoj antickoj istoriji Srba“. Ne postoji najstariji narod, svi narodi su stari svako je imao oca i majku, samo su narodi nazivani razlicitim imenima ponekad domacim, plemenskim, ponekad stranim, ponekad unakazenim imenima zbog stranih prevoda i nemogucnosti izgovaranja stranih reci. Sloveni i Srbi kao i svi evropski narodi imaju anticku istoriju, samo polu pismeni svet koji u zivotu nije procitao niti jednog antickog autora koji govori o Srbima i Slovenima, (poput Plinija Starijeg, Ptolomeja, Pomponije Mela, Tacita) moze tvrditi da najbrojniji i teritorijalno najrasprostranjeniji evropski narod Sloveni, nemaju anticku proslost.Anticki pomeni Srba su najzastupljeniji u odnosu na sve druge slovenske narode. Zasto se konstantno ignorisu dokumenti koji govore o srpskim dinastijama od 490 god. nove ere, kada se pojedini srspki vladari i Srbija njihovoga doba podudaraju sa evropskim mapama Srbije recimo mapa Evrope iz 815. godine na kojoj se Srbija prostire od Sibenika do Peloponeza, za vreme cara Kresimira. Svaki srpski vrhovni vladar je nosio titulu CARA, kao i kod svih ostalih Slovena, medjutim ta titula je bila uzurpirana iskljucivo za Rim i Carigrad, kao naslednike rimske imperije. Svako ko je zeleo da se proglasi carem dosao bi u sukob sa Rimom i Vizantijom. Ponavljam jos jednom svaki srpski vrhovni vladar imao je domacu titulu CARA i tako je nazivam od strane svog naroda, medjutim samo pojedini srpski vladari su dobili medjunarodno priznanje carske titule od strane Rima ili Carigrada, isto vazi i za titulu KRALJA. Niti je Bodin niti je Dusan prvi srpski Car, recimo Kresimir je bio Car pocetkom 9. veka, i svi njegovi preci su bili Carevi pod uslovom da su bili vrhovni vladari, Kralj je titula vladara ispod Cara, i imali su je svi srpski vladari jos pre Mihajla i Bodina u periodima u kojima vrhovni vladar nije imao titulu Cara nego samo Kralja. Prema tome ogroman broj srpskih vladara jos od 490. godine je imao titule Careva i Kraljeva s tim sto su samo pojedinci dobili medjunarodno priznanje svojih carski i kraljevskih titula. Tako je npr. Lazar 1371. imenovan Carem Srba u Prizrenu na Velikom Narodnom Saboru, a ubrzo je krunisan carskom krunom u Tesaliji. Medjutim Tvrtko biva krunisan za Kralja Srba, Bosne i Pomorja 1377. sto dovodi do problema jer Vizantija ne priznaje titulu Cara Srbima i Lazaru, dok je titula kralja Tvrtku priznata, tako da je u narodu ostala uspomena o Caru Lazaru a ne knezu, sto potpuno svedoci o problemu koji su srpski vladari imali sa Rimom i Carigradu zbog svojih vladarskih titula.
Zavida je Nemanjin brat, rođak. Nemanjin otac je Desa.
Ako uzmete rodoslov nemanjica vidjecete da se ime desa ponavlja dok zavide nema nidje
Plus tome da je za vrijeme bodinovo ako se ne varam osnovana barska biskupija valjda i titula primas srpski u duklji antisrpskoj
Pa majku mu montenegrini dokle mislite sebe lagat
Kako vam ne dosadi
Француз који је „прочитао“ наводни Бодинов печат је прочитао Дукља и Србија,а то не стоји,јер код онога што је тобоже Србија је баш ту оштећен печат па је то његово мишљење а не да недвосмислено пише Дукља и Србвија,Дукља пишпе несумњиво.Никада нигдје у другим документима се ни на 1 мјесту не помињу Срби и Дукљани,Србија и Дукља,напротив ови се зову и Далматима и Србима,Ромеји ту у Далмацији виде Србе,а и Ајнхард и Скилица и Фарлати и Миошић.
http://dzs.ffzg.unizg.hr/html/Kacic.htm
Na 1077. Kraljevaše u srbskoj zemlji kralj Mihajlo.
Na 1100. Kraljeva je u srbskoj zemlji i u Dalmaciji kralj Bodin.
+++
Ајнхард говорећи о Људевиту Посавском пише да су Срби „контролисали велики дио Далмације“ (Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem optinere dicitur). Тада Далмација није била само ужи приобални крај као данас него се простирала и на велики дио данашње Босне и Херцеговине.
Јован Скилица у XI вијеку описујући догађаје везане за Битку код Бара која се одиграла 1042. године пише: „… Стефан Војислав, архонт Срба, који је био прије кратког времена побјегао из Цариграда и заузео земљу Срба, протјеравши оданде Теофила Еротика“.
Данијеле Фарлати у XVIII вијеку у дјелу Illyricum sacrum, пишући о Дукљанској цркви спомиње унутрашњу-мезијску и медитеранску-далматинску Србију (Serbliam mediterraneam… Serblia Dalmatica). Павлимир је по Фарлатију био краљ далматинске Србије [4] [5] , а по драми Јунија Палмотића Павлимир, он је оснивач Дубровника.
https://books.google.rs/books?id=z1zLr_T1esUC&printsec=frontcover&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false
Фарлати, Данијеле (1817). Illyrici sacri, свезак VII стр. 5., десни стубац доље (напомена: не римско V него арапски број 5. бр.стр.). Млеци.
Никчевић, Војислав (2014). Монумента Монтенегрина, стр. 700. Подгорица: Матица црногорска
Бодин јесте, и по ранијим историјским изворима несумњиво био српски краљ. Друга је ствар што је монтенегринском концепту био потребан за „прављење нове историје“, па су посегли и преусвојили (а од кога ће друго), за српским краљем. Историјска иронија плагирања историје, наравно крађом српске историје ради подлоге „новом концепту јасно новопечене титоистичке нације, вратила им се и тек им ће се враћати као бумеранг.
Kakom ste krenuli zavsicete sa Adamom kao prvim Srbinom? Kako vas nije sramota da ovako neskriveno i drsko fasifikujete istoriju?
Бодин јесте, и по ранијим историјским изворима несумњиво био српски краљ. Друга је ствар што је монтенегринском концепту био потребан за „прављење нове историје“, па су посегли и преусвојили (а од кога ће друго), за српским краљем. Историјска иронија плагирања историје, наравно крађом српске историје ради подлоге „новом концепту јасно новопечене титоистичке нације, вратила им се и тек им ће се враћати као бумеранг.
dzaba krecite