Док полиција бије народ, а судови кривично гоне и протјерују свештенство из државе, ја идем у пошту да платим рачуне. Струја, вода, ваздух. Затим порез на кућу из 1979. године, плаћам порез на кућу једној земљи, а она је подигнута у другој. Плаћам пролаз кроз тунел у истој општини, плаћам казне, плаћам личну карту. Плаћам дозволу да живим у својој кући. Искрено, не разумијем зашто ова власт толико гони православне хришћане кад смо ми њени најбољи робови. Једини вид отпора који пружамо је, недељом, на уредно пријављеним литијама, сат времена предвече, да нико не остави трага иза себе. Мада, вјероватно то и јесте проблем, треба да не остане трага од нас.