Мали НАТО војници

НАТО кампања се захуктава. Све више медија оставља простор за то, по њима круцијално питање напретка Црне Горе, и тако самозвани ,,стручњаци“ који су спремни да подрже евро-атантски пут Црне Горе, ,,ничу ко печурке послије кише“, одједном је њихово мишљење битно, одједном имају простор у медијима. Поготово оним који се финансирају из буџета амасаде САД-а, и то поносно истичу.

Тако и Петар Гленџа, историчар по звању, бесједи о правом путу, који стриктно не смије да превагне на страну ,,Истока“. Гленџа нам даје три угла: прво бенефите, па цијену (гдје је цијена под наводницима, у суштини, скоро да је и нема), и трећа је алтернатива.

Бенефити су геополотичко позиционирање, и подизање одбрамбеног система на већи ниво, уз најзначајнији бенефит-финансије. Јасно питање које се поставља, од кога то треба да се бранимо, ко представља нама опасност, а да то тек сад сазнајемо, ми који смо бисер помирења бивших република. Финансије се коментаришу као позив за стране инвестититоре, који би онда давали и ,,шаком и капом“ , јер би њихое инвестиције биле сигурне. Да ли уважени историчар зна које су топ десет дестинација за улагање, и да ли су те земље чланице НАТО пакта. Стабилност? Да ли је упућен у грчко-турски спор, и ситуацију око Сјеверног Кипра.

Други угао цијена чланарине под наводницима, уопште није образложена. Типа платићемо, али можда иде и у нашу инфраструктуру која нама остаје. Чланарина (такође под наводницима) је багатела. Није багатела, него се плаћа свака пертла на чизми, одвојено од исте, свака услуга, и годишња чланарина, која за земљу која има проблем са сиромаштвом, и са огромним дажбинама,и још већим дуговањима додатно плаћање и те како представља проблем.

Трећи угао алтернатива, поспрдавање са ,,мајком Русијом“ ,је само стављање квалификација, људи који су против НАТО алијансе. Јер тако је најлакше, направити двије групе, на једној страни про-западне, европске, свјетске људе, на другој русофиле, четнике, љубитеље Слободана Милошевића. Нема ничег између, јер још нисмо научили да не постоје само двије стране. Ако историчар погледа земље које су и преко 100 година неутралне, видио би њихове позиције данас у свијету, да су то богате земље, које инвестирају у друге.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: