МАЛИ ОБИЛИЋ – Споменко Гостић: Светли пример српског јунаштва рођен на данашњи дан

Најмлађи борац и некадашњи војник Војске Републике Српске који је погинуо 1993. у току ратних сукоба у зараћеној Југославији, Споменко Гостић, рођен је на данашњи дан, 15. августа 1978. године у Добоју.

„Српска историја је препуна светлих примера младих бораца. Многи људи, као што је некада био Момчило Гаврић, а сада Споменко Гостић, су увек имали осећај када треба бранити правду и супротставити се намерама фашизма да све људско и православно униште. Српски борац никада није био освајач, већ је увек бранио свој кућни праг“, овим речима је започео разговор Миле Савић, режисер из Републике Српске, аутор документарног филма о Споменку Гостићу, најмлађем војнику у рату у Босни и Херцеговини. Миле Савић се нада да ће руска публика позитивно оценити филм и изражава захвалност Представништву Владе Републике Српске у Русији и господину Небојши Јанковићу за помоћ и подршку.

– Шта за вас лично значи Споменко Гостић?

– Споменко Гостић је један дечак са планине Озрен, који је у рату остао сироче. Не желећи да оде са кућног прага, прикључио се војсци Републике Српске која је била у његовом селу, да брани своје село и свој кућни праг. Споменко је светли пример српског борца, српског херојства, јунаштва, чојства, поштења. Зато је било потребно да се уради филм о Споменку, да Споменко не падне у заборав. Него да многи други млади људи из Србије, Русије и широм света погледају ову причу о Споменку Гостићу, да обрате пажњу на вредности, које су можда и заборављене у последњем времену, да свако треба да се бори за своју слободу.

– Како је српска јавност реаговала на филм „Споменко на вечној стражи“?

– Захваљујући промоцији филма, а било је до сада 15 пројекција, Скупштина града Вишеграда је донела одлуку да једну улицу назове по Споменку Гостићу. 20. марта, на следећу годишњицу Споменкове погибије ће бити отворена улица Споменка Гостића у Вишеграду. Филм је постигао свој циљ. Ја се као аутор надам да ће други градови следити пример Вишеграда. Не би нас коштало новцем да се одужимо Споменку. Одужујемо се не само Споменку, одужујемо се многим борцима. Овај филм говори о Споменку, али и о хиљадама других младића који су погинули бранећи Републику Српску. Ми не смемо заборавити ту њихову жртву. Они су нам створили Републику Српску, и ми им се морамо одужити.

– Где још планирате да прикажете филм?

Имам у плану још неколико градова српске дијаспоре у Европи, али не могу да причам док то не договорим. И Москву нисам смео да најавим док нисмо тачно знали датум и детаље. Али биће још пројекција сигурно. Надам се да ће 20. марта ове године, на годишњицу Споменкову бити телевизијска премијера овог филма.

У Русији има већ неколико пројекција. Биће пројекције у Вороњежу, Санкт Петербургу, Белгороду. Добро је да је кренула та прича о Руској Федерацији. Врло је битно да се чује изван граница РС за Споменка и српског борца. На тај начин братски руски народ упознаје нашу културу. Српски народ веома воли руски народ. На тај начин ће Руси видети ко је српски борац. Ја ћу се трудити да филмове које снимам приказујем у Русији. Иначе, до сада је било 15 пројекција и није никада наплаћиван улаз. Ово није комерцијални филм. Тако ће бити и даље. Постоје два услова за пројекцију: да се не наплаћује улаз и да се не користи у страначке сврхе. Ми имамо тај проблем у РС – странке гледају да све искористе. Ја сам успео да се оградим од свега, да нико нема профит на рачун Споменка.

– Намеравате ли можда приказивање филма у Сибиру или на Далеком истоку?

– Ја ћу филм уступити свакоме ко год изрази жељу да направи пројекцију. Пошто је филм преведен на руски језик, волео бих да нека руска телевизија одлучи да га прикаже. Мени би била част када би руски гледаоци могли да погледају на ТВ-у филм о Споменку.

– Познато је да западни медији нису говорили и не говоре истину о рату у Југославији. Да ли је и како је могуће супротставити се тој дезинформацији?

– Морамо се борити управо на овај начин, истином против њихове пропаганде. Морамо писати о нашим храбрим борцима, морамо снимати филмове о њима. Споменко је један случај. Постоје хиљаде примера хероја који су погинули за одбрану српског народа, православног народа. Морамо се више и као нација укључити у озбиљан рад, да то не буде само на појединачним основама, залагањем појединаца. Него да се системски реши питање снимања истинитих документарних филмова о злочинима над Србима, над православним народом, о храбрости српског народа и поштењу.

– Да ли мислите да се у Русији довољно зна о трагичним догађајима у Југославији?

– Ми се морамо сви заједно трудити да и српски народ још боље упозна руски народ, а руски да боље упозна српски народ. Једино на тај начин, заједничким неговањем традиције и културе можемо сачувати нашу православну веру.

– Снимили сте такође филм о судбини српског народа у Хрватској. Зашто је важно снимати документарне филмове о, рекло би се, тако недавној прошлости?

– Филм који сам снимио се зове „Причам први пут“. Говори о страдању Срба у логорима у Хрватској. То је врло битан филм из разлога што у њему говоре људи који су прошли голготе логора за Србе у Хрватској. Сви људи говоре о томе шта су преживели, а не шта су чули. То су приче које остају и за 20 и за 50 година као документи, сведочење. Ти људи полако умиру. За 5-10 година више неће имати ко да исприча шта се све дешавало у Хрватској. Ако историја за 50 година буде питала шта се дешавало, нећемо имати документа за њу. Нећемо моћи да кажемо, ево, ово је наша прича.

– У Русији је почео да се приказује филм Емира Кустирице – „На млечном путу“. Мислите ли да он може да привуче пажњу светске јавности на наслеђе конфликта у Југославији?

– Емир Кустурица је велико име, он је институција. И врло је добро да се он бави тим стварима, да снима наше филмове. Привукло је пажњу и само то што је Монику Белучи довео у филм. Треба још више таквих филмова. То је добро за промоцију Републике Српске. Јер неки други снимају „Земљу крви и меда“. Ја мислим да је „На млечном путу“ на неки начин одговор на тај филм.

– Какви су ваши даљи стваралачки планови?

– Имам у плану да снимим још доста документарних филмова на сличну тематику. Ово је тек почетак. Мени је врло битно да сам сам себи доказао да могу да урадим филм кад срцем осетим тему. Ми не можемо правити високобуџетне филмове. Али то не мора да значи да са скромним средствима и добром идејом не можемо направити истину. Најбитније је да причамо само истину и истину.

– Да ли вам се допада у Русији?

-Први пут сам у Руској Федерацији, у Москви. Град је прелеп, људи су срдачни. Срце ми је велико као Русија што сам дошао овде. Одушевљен сам.

(Никита ЧЕРНИШЕНКО, Руска реч)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: