Мали: Србија у доба највеће кризе показала колико успешно води јавне финансије

Министар финансија Синиша Мали данас је оценио да је Србија једна од најуспешнијих економија у Европи, као и да је показала да је отпорна на шокове изазване пандемијом вируса корона.

Мали је реагујући на оцену председника Фискалног савета Павла Петровића да Србија заостаје у привредном расту истакао да та оцена нема реално утемељење.

Петровић је у интервују агенцији Бета навео да је главни разлог због кога Србија подбацује у привредном расту за земљама Централне и Источне Европе (ЦИЕ) Румунијом, Мађарском, Пољском и Словачком, лош квалитет институција који се пре свега огледа у превеликој корупцији и недовољном нивоу владавине права.

На питање хоће ли Србија смањити заостатак за упоредивим земљама ако ове године достигне привредни раст од шест одсто, Петровић је рекао да висок привредни раст у једној години не значи много, нарочито у садашњим веома турбулентним временима.

„Привредни раст би требало посматрати у нешто дужем временском хоризонту, а кад се гледа нешто дужи хоризонт види се да Србија има просечан раст бруто домаћег производа (БДП) од 3,5 до четири одсто годишње, а требало би да буде око пет одсто да би пристизали развијеније земље ЦИЕ“, рекао је Петровић.

Мали је у саопштењу казао да је „општа карактеристика фискалних савета као независних тела широм Европе присуство опрезности и одређене дозе конзервативизма у јавним наступима и анализама, али да Фискални савет Србије на челу са господином Петровићем већ дуже време у својим анализама превазилази уобичајне оквире конзервативизма, те ставовима, више политичког него економског карактера, покушава да умањи достигнућа која Србија постиже последњих година“.

„Готово по правилу Фискални савет је тај који редовно потцењује стопе привредног раста Србије. Подсетимо се само да је за 2020. годину Фискални савет процењивао да ће пад БДП-а износити три одсто, док је Србија са падом БДП-а од свега један одсто забележила један од најбољих резултата у Европи“, навео је министар финансија.

Такође, како је додао, „и за 2021. годину првобитна процена раста Фискалног савета износила је четири одсто, а чак и ММФ има већи пројектовани раст од пет процената. При томе, резултати из првог тромесечја 2021. године су охрабрујући, с обзиром да ће раст БДП-а бити већи од један одсто, иако смо у првом кварталу пројектовали негативну стопу раста, минус 1,3 одсто, а који је подразумевао годишњу путању БДП-а од шест процената“, рекао је Мали.

По његовим речима, нетачне су тврдње Фискалног савета да подаци с почетка 2021. године иду у прилог пројекцији годишњег раста БДП од четири одсто, „већ напротив, текући трендови у свим привредним секторима показују да постоји више разлога за оптимизам у погледу ревидирања Владине пројектоване стопе раста БДП-а навише“.

Министар је истакао да се овакви резултати постижу у доба највеће економске кризе изазване пандемијом вируса корона, „када су много јаче и развијеније земље имале огроман пад својих привредних активности“.

Он је навео да „за разлику од појединаца из Србије, велике међународне институције препознају резултате одговорне економске политике која се води“.

„Прогнозе Светске банке и ММФ-а за ову годину су да ће привредни раст наше земље бити 4,5, односно пет одсто. Наша Влада је оптимистичнија, јер верујемо у предузете мере, па је стога пројектован раст од шест процената. Наиме, у другом кварталу планиран је раст од 10 одсто, али смо уверени да можемо да растемо 11,5 процената. Уколико то успемо, а нема разлога да губимо оптимизам, Србија ће се вратити на старе стазе економског успеха и имаћемо раст од шест процената на крају године. То значи да ћемо бити на врху Европе по питању успешности наше економије“, проценио је Мали.

Он је рекао да су последњих пар година створене основе за даље убрзање привредног раста, а да удео инвестиција у БДП-у константно расте.

„Низак ниво јавних инвестиција је управо била једна од главних замерки Фискалног савета који је тврдио да тај ниво треба да износи пет одсто. Тај ниво је достигнут још 2019, а за 2021. годину удео јавних инвестиција би требало да буде рекордних 7,2 одсто БДП-а. Средњорочна поређења са земљама ЦИЕ су неумесна, будући да су оне знатно раније завршиле процес транзиције, а Србија је додатно због неодговорне политике претходне власти морала да спроводи фискалну консолидацију која се додатно одразила на раст“, навео је Мали.

Како је додао, Србија је захваљујући фискалној консолидацији успела да четири године има суфицит у буџету, захваљујући бројним уштедама и домаћинском управљању.

„Управо захваљујући фискалној консолидацији која је почела на предлог Александра Вучића, Србија је успела да се отргне из загрљаја економске пропасти и да се чврсто позиционира као земља која испред себе види само пут успеха. Не нижемо само спортске успехе, јер ово што Србија данас може није само забава за масе, већ је плод озбиљног промишљања и враћања на прави колосек, односно темеље реалне економске политике“, навео је министар финансија.

Он је истакао да је „захваљујући фискалној консолидацији економија земље почела да расте, да је постигнута макроекономска стабилност, као и да је и грађанима и привреди држава помогла онда када је то било неопходно, са чак три пакета помоћи“.

„Без обзира на то што Србија иде страховитом брзином напред, што је у могућности да помогне и грађанима и привреди, то појединцима смета. Али, ми не одустајемо од наших грађана и изградње земље зарад бољег сутра. Зато је само трећи пакет помоћи грађанима и привреди вредан 257 милијарди динара, што је 4,3 одсто БДП-а. Укључујући претходна два пакета помоћи, у вредности од 704 милијарде динара, држава је успела да издвоји укупно 17,2 одсто БДП-а“, навео је Мали у саопштењу.

Он је уверен да јавни дуг, без обзира на планирана давања, како за помоћ грађанима и привреди и за капиталне инвестиције, неће премашити 60 одсто БДП-а.

„Уз вакцинацију, а подсетићу и да смо међу најбољима у свету по том питању, врло брзо ћемо се отргнути из немилости у коју нас је пандемија вируса корона увукла и отворићемо нашу економију“, навео је Мали и додао да Србија ипак није усамљено острво, те да у великој мери економија зависи и од отварања других држава, али да ни по том питању не треба губити оптимизам.

Извор: данас.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: