Малим произвођачима олакшана продаја хране од 1. марта

Националним прописом који ће се примењивати од 1. марта биће олакшана трговина произвођачима непрерађене и прерађене хране биљног порекла.

Ови прописи односе се на мале произвођаче брашна, пецива, тестенине, воћних сокова, производа од термички обрађеног воћа и поврћа, сушеног воћа, поврћа, зачина и биља, као и туршије, прерађених гљива и хладно цеђених биљних уља. Храну могу да продају само на територији Србије.

Овим правилником о производњи и промету малих количина хране биљног порекла пољопривредним газдинствима ће бити омогућено да легално прерађују примарне биљне производе и тиме обезбеде приходе. Они који буду уписани у регистар своје производе моћи ће несметано да продају директно у газдинству, на зеленој пијаци, у малопродајним објектима, доставом на кућну адресу и на манифестацијама. То важи за све фирме и предузетнике који производе и прерађују најмање 50 одсто хране пореклом из сопственог газдинства. Процењује се да ће на овај начин излазак на тржиште бити олакшан многим домаћинствима за која су полице великих трговинских ланаца недоступне.

Они су често били и на мести инспекција, јер њихов статус није био регулисан. Суштина је да се традиционална производња на неки начин стандардизује, што ће значити и већу одговорност за произвођаче.

„Постојала је потреба да се великом броју пољопривредних газдинстава да могућност да легално прерађују пољопривредне производе. Производни објекти на газдинству или они други, искључиво мањих капацитета, мораће да буду уписани у Централни регистар и мораће да испуњавају опште и посебне услове хигијене„, кажу у Министарству пољопривреде и додају да су прописане и максималне количине хране које газдинства могу да произведу у току године како би остварила могућност продаје на овај начин. Под малим произвођачима сматрају се, рецимо, они који на газдинству производе до 32 тоне брашна, 16 тона воћних сокова или сушеног и кандираног воћа, као и до четири тоне сушеног поврћа, ароматичног и зачинског биља…

Држава је по истом принципу олакшала пословање и малим произвођачима месних производа, још у јануару 2018. године. У ту категорију сврстани су они који недељно продају максимално 200 литара млека, 500 јаја или 100 комада живине. Овој групи припадају и они који за продају имају до 100 килограма месних прерађевина недељно. Дозвољене количине могу бити и веће, у случају да робу нуде регистроване мале млекаре, кланице или прерађивачи меса. Услов је да своје производе пласирају само на домаће тржиште.

На питање „Политике” да ли ће потрошачима бити загарантована и безбедност тих производа, у Министарству пољопривреде тада су рекли да „флексибилнија продаја не значи да стандарди безбедности не постоје, већ да се, напротив, уводи ред на тршите”. У изради правилника коришћена су искуства Аустрије, Француске и Мађарске, јер се, како су рекли у овом министарству, показало да је то био добар подстицај за мале произвођаче да развијају традиционалну производњу на својим газдинствима. Мали произвођачи у ЕУ због недостатка капитала углавном нису успевали да конкуришу великим произвођачима хране, посебно у делу испуњавања ригорозних стандарда производње.

Прочитајте још:

Родитељи српске националности у Сребреници: Од данас бојкот наставе

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: