Малинари незадовољни радом осигуравајућих кућа, траже помоћ Народне банке

„Никакав договор за сада није постигнут са осигуравајућим кућама о условима осигурања малињака ове године од мраза, града и осталих елементарних непогода. У фебруару месецу кренуло је потписивање уговора прво за мраз, не само на малину него на сво воће у Србији, и ми смо ту наишли на један огроман проблем да се потписују уговори у фебруару, а да полиса осигурања од мраза важи од 4. априла” рекао је Радовић.

Објаснио је да је то један од разлога што је до сада мање од један одсто чланова Асоцијације осигурао своје малињаке.

Он је похвалио Министарство пољопривреде које је изашло у сусрет произвођачима и изменило правилник по коме су државне рефундације са полисе осигурања повећане на 70 процената њихове вредности и што је сугерисало осигуравачима да полисе важе до 1. марта.

„Међутим, поједине осигуравајуће куће и даље склапају уговоре, иако је март, са важењем од 4. априла. Ми смо упутили допис Народној банци и очекујемо састанак са гувернерком да видимо да ли су те иностране компаније дошле само да би узимале профит до кога им је стало”, рекао је Радовић.

Први знак да се ово дешава, додаје он дали су чланови Асоцијације из Лесковца и Ражња, јер су осигуравачи најпре обишли тај крај због тога што тамо раније почиње период вегетације

„Кад су нам јавили да полиса важи од априла, ми смо реаговали 10. или 11. фебруара, и већ 13. смо имали састанак у Министарству пољопривреде, које је урадило измену правилника и дало препоруку да полиса важи од 1. марта. Мислим да је сада врло битан састанак у НБС-у и да ће доста тих осигуравајућих кућа, које не буду радиле по правилнику изгубити лиценцу”, сматра Радовић.

Нагласио је да проблема има и када се ради о осигурању усева од града и других елементарних непогода, јер агенти осигуравача, каже Радовић касно излазе не терен, када су власници плантажа веће делимично санирали штету.

„Што се тиче града, пожара, олује, имамо исто проблем низ година уназад. Данас пријавите штету од града или олује, а они изађу петнаестог или двадесетог дана. Ви да бисте обрадили своју плантажу, морате применити агротехничке мере, и за тих 15 дана је вратите 20 одсто у првобитно стање, ако вам је штета била 50 одсто. А они знајући за то, долазе тада и кажу наводно имали сте 10 одсто штете или испод тога”, тврди Радовић.

Он је оценио да НБС као институција која надзире рад осигуравајућих друштава треба да реагује како се не би поново догодило да мали број малинара осигура усеве упркос издашној државној субвенцији.

„По правилнику осигуравач мора да процени штету најкасније петог дана од њеног настанка, а да се до десетог дана исплати штета”, напомиње председник Асоцијације малинара Србије.

Радовић упозорава на још једну појаву која утиче на висину исплаћене штете у случају непогода.

Он каже да агенти осигуравајућих друштава нуде произвођачима да се у уговору наведе нижа класа земље на којој су засади малина, како би платили мањи износ полисе и напомиње да то касније може знатно умањити и висину одштете уколико усеви страдају у невремену.

„Осигуравачи пишу да је седма класа земљишта уместо четврте да би полиса мање коштала, али ако се деси непогода, процене знатно мању штету, јер на седмој класи приноси су мањи”, наводи Радовић.

На питање зашто малинари пристају на ту манипулацију, он одговара да „не читају сви уговоре”, и да због тога Асоцијација мора да упозорава произвођаче и надлежне институције.

Радовић је закључио да је Министарство урадило свој део посла и апеловао на НБС да и она помогне, додавши како ће у супротном Асоцијација да се обрати председнику Републике.

Прочитајте ЈОШ:

Гранична полиција Србије спријечила трагедију: Више од 20 миграната се умало угушило у возу код Шида

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: