Мамурлук

Пише: Мишо Вујовић

Мој пријатељ честити Кнез цео живот је имао искушења са чашицом. Мало је ко капирао да му се после неколико чаша, онако наглувом, слух прочисти. Боље је чуо, а речи су текле као питки првоток из казана у његовом Гајтану.

Чашица га је, како нам је причао, раставила од прве жене са којом је био у браку нешто кратко. Живео је у тазбини, дошао пијан кући, врата отворила ташта, он је страсно зграбио и ето белаја.
“Била је у пиџами, а имала је исте груди ко њена кћерка”, правдао се уз осмех слежући раменима честити Кнез. Жалио се да му и друга жена ускраћује брачне дужности с времена на време због чашице.

Тако сам му једног мамурног јутра рецитовао на салвети написану “Оду чаши”: “Зашто си ноћас на рубу кревета, на дохват руке а тако далеко, у песнику куца срца детета, сад бих тебе и себе лелеко…”

Смејао се, као дете тим пијаним, посвећеним му стиховима, присећајући се разних догодовштина каквих више вероватно нема.

Нема ни позорнице са шареним стољњацима, дебелим и бркатим келнерицама, окретним келнерима код којих је, као код Буде и Иве, четири пута четрдесет заокруживало на двеста или двеста двадесет.

Али су нас и у беспарици трезнили киселом чорбом, расолом или врућом да угрејемо мамурлук.
Цело то друштво песничко, данас је осуто, већина је отпутовала у чаробно царство поезије, неки су посустали од старости или су попили оно што им је Господ доделио, а јетра јуначки издржала.
“ Јетра нас је одржала њојзи хвала”, говорио је Бранчило у паузи између два гутљаја.
Зове ме једног јутра мој брат Алекса, осећа да брекће јетра, да ми се мисли протежу ко кишне глисте у пролеће.
“Пио си?”
“До грла и фајронта. Пола пио пола шарцу даво, доста пио а још мање спаво”, одговарам у стилу Ника Вучинића.
“Долази на трежњење”, заповеда.
Седлам чешког ђогата и долазим у Хирургију Ђоковић, да ми ампутирају мамурлук.
Сестра Снежа ме прикопчава, Алекса чачка, врте се ту неке лепе жене у белим мантилима.
Оно цури, ја зурим у плафон и крајичком ока у његову грацилну посаду.
“Је ли боље сада”, смејући се пита доктор.
“Мало си претерао са овом инфузијом дај да попијемо по једну ракију па да и ја нешто допринесем националном препороду”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: