Манастир Прасквица – Душа Паштровића: Библиотека и ризница (видео)

Стари манастирски конак налази се сјеверно од цркве Св. Николе. У њему се налази вриједна манастирска библиотека, чији фонд броји око 5.000 књига. Из тог фонда ваљало би истаћи већи број минеја и неколико рукописних издања на пергаменту и хартији. У конаку се налази и манастирски музеј са ризницом, која садржи богату и веома драгоцјену збирку умјетничких дјела: икона, старог оружја, црквених предмета, књига и исправа из прошлости Паштровића, од којих се, по вриједности, истичу: Типикон из 1713. године и Минеј из 1717. године, рукописно јеванђеље из XVI вијека, као и штампана јеванђеља и црквене књиге из XVIII вијека. Од важнијих докумената овдје се чува неколико писама владика Саве и Василија Петровића, једно писмо владике Данила и три повеље са руског царског двора (двије повеље руске царице Катарине Велике из 1783. и 1798. године и повеља руског цара Павла I из 1798. године). Од покретних музејских објеката свакако треба издвојити стари манастирски печат, с натписом »Си печат манастира Прасквице«, као и златни крст, путир и рикописно јеванђеље које је руски цар Павле I поклонио манастиру 1798. године.

Посебном драгоцјеношћу ризнице сматра се златни крст за који се претпоставља да је припадао цару Душану. Крст је из манастира Високи Дечани у Прасквицу пренио архимандрит Данило Кажанегра.

Манастирска ризница садржи и веома значајну збирку икона. Најстаријим иконописним експонатом ризнице сматра се икона из XI вијека, са тешко уочљивом представом два непозната светитеља. Услијед знатних оштећења, икона има већу историјску него ликовно-умјетничку вриједност.

Истакнуту ликовно-умјетничку вриједност збирке икона имају поједини дјелови иконостаса из старе Балшине цркве, дјелови иконостаса који се доскоро налазио у горњој манастирској цркви Св. Тројице, као и икона Богородица са Христом (италокритска школа) из XVII вијека, која зрачи озарујућом, нестварном љепотом.

Међу иконама се посебно истичу оне на којима се препознаје рад познатих иконописаца бококоторске сликарске школе Димитријевић–Рафаиловић.

На другом спрату конака налази се повећа манастирска трпезарија, у којој се истиче велики округли сто урађен од монолитне плоче црвенкастог домаћег камена. За тим столом вијећала је чувена паштровска »банкада«, коју су сачињавали паштровски главари. Тај сто се често називао и „Сто од правде“.

Пише: Луција Ђурашковић

[youtuber youtube=’http://www.youtube.com/watch?v=nO_5tYXDAFY’]

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: