Манастир Прасквица – Душа Паштровића (VIII дио) – Ријечју и сликом о Паштровићима, Светом Стефану и манастиру Прасквици
1 min read„Ово бијаше 1862. година. У то вријеме, игуман Прасквице бијаше неки покојни Синесије Давидовић. и још два јеромонаха – старац Јосиф Митровић из Паштровића и Вениамин Вуиновић из Далмације… Овај стари Митровић и по физиономији и по карактеру бијаше веома оригинална личност. У приликама бијаше до крајности суров и неотесан, а у приликама сасвим напротив – добар и пријатан…
Како сви они што живјаху у манастиру, тако и остали народ из околине, сваки се бојаше од оца Јосифа, али га, опет, сваки и уважаваше, па и сами отац игуман Давидовић од њега доста зазираше.. Старац Јосиф вазда је читао Библију и све библијске догађаје у прсте је познавао. У његовом стану, вазда је редовно стојала отворена књига Житија светих. И он је свакога дана редовно имао обичај да прочита житије светитеља који онога дана пада.“
Митрополит Митрофан Бан, Животопис
„На најјужнијем крају чаробне Боке-Которске, постоји гласовита историјска опћина: Паштровић. Броји око 3000 становника све: благородне српске крви и свете спасоносне православне вјере.“
У овој опћини пјевуцкају… јоште: четири наша света манастира; четири уздана непробојна бедема о којима је, у вјековима грозног родског и вјерског искушења, ломило своје оштре зубе: и турство и латинство… Манастири су достојно одуживали свом родољубном и побожном народу, Гладних година, своју приштедњу сиромашнијема дијелили; сиротним ђевојкама прћију спремали; болесницима понуде давали а мртваце сарањивали, и, ђаке васпитавали …“
Архимандрит Дионисије Миковић – О Св. Паштровићским манастирима.
Извор: Копирајт доо
Приредио: др Мирослав Лукетић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
RAJKA , idi i budi VJERSKI TURISTA, prevoz i pansion tvoj problem ti plati
„На најјужнијем крају чаробне Боке-Которске, постоји гласовита историјска опћина: Паштровић. Броји око 3000 становника све: благородне српске крви и свете спасоносне православне вјере.“
Просто да човјек не повјерује да постоји овакво мјесто на земљи, а оно је ту, код нас, да пођемо кад год нас срце води!
Svaka čast!
Divota i riječju i slikom! Izuzetno!