Манастир Прасквица – Душа Паштровића (III дио): Вјерски, политички и културни центар (видео)

Осим илирских, грчких и римских културних слојева, у Паштровићима данас има више од педесет православних цркава и црквина и пет манастирских комплекса. Управо паштровски манастири, о којима шира јавност не располаже потпуним и правим информацијама, представљају највредније споменике културе у области.

У непосредној близини Јадранске магистрале, изнад града хотела Свети Стефан, налази се Прасквица, најчувенији и најзначајнији паштровски манастир. Стотинама година то светилиште представља вјерски, политички и културни центар Паштровића. У њему су се доносиле судбоносне политичке одлуке, васпитавале генерације у манастирској школи, фрескописало, илуминирало и иконописало. Према народној традицији, годином оснивања Прасквице сматра се 1050 – претпостављено вријеме изградње мање манстирске цркве. Садашњи комплекс Прасквице састоји се од двије цркве – мање, посвећене Св. Тројици и веће, посвећене Св. Николи; зграде конака; објекта старе школе и манастирског гробља. Име светилишта потиче из дубоке старине и изведено је према називу истоименог извора чија је вода имала укус праске односно брескве.

Главна манастирска црква, посвећена Св. Николи, пространа једнобродна грађевина са осмостраном куполом, изграђена је, али у другачијем облику од садашњег, почетком XV вијека заслугом зетског господара Балше III, паштровских духовника и житеља. Та стара грађевина разрушена је 1812. године, када су је, приликом напада на Паштровиће, опустошили и опљачкали француски војници. Тада је уништен већи дио архива вјековима чуваног и прикупљаног у манастиру и отишао у неповрат велики број непроцјењивих историјских података о животу паштровског краја. У Паштровићима и дан-данас, посебно старији људи, причају да се тада море – од Милочера, плаже која се налази испод манастира, па све до Будве – бијелило од побацаних докумената.

Садашњи монументални храм резултат је обнове из 1847. године, за коју је иницијативу дао јеромонах Јосиф Митровић, игуман манастира Синесија Давидовића и свих Паштровића. Друга манастирска црква, посвећена Св. Тројици, за коју легенде тврде да потиче из половине XI вијека, обновљена је у другој половини XVII вијека. И поред чињенице да је манастир тешко страдао у поменутом француском походу, сачувани корпус фреско-сликарства из XVI и XVII вијека, старе иконе, архивски документи, дјела примијењене умјетности, стара архитектура, свједоче о богатству и слави тог чувеног паштровског светилишта.

Изнад манастира Праскивица, према Челобрду, које штити манастир са сјеверне стране, вијуга у камену уклесан узан пут. Прича се да га је направио монах Јегор Строганов, некада руски племић, који је живио испосничким животом, завјетован на ћутање. Имао је једну кћерку, која га је дуго тражила. Нашавши га у манастиру, преобукла се у калуђера и почела да живи у Прасквици. Са оцем није разговарала, поштујући његов завјет. Послије извјесног времена тешко се разбољела и, предосјећајући свој крај, исповиједила се игуману Сави Љубиши. Он је позвао Јегора и рекао му да је „калуђер“ његова кћерка. Пожурио је да је види, а она је, од узбуђења, умрла на очевим рукама. Од туге за њом и Јегор је убрзо умро. Обоје су сахрањени на манастирском гробљу.

Пише: Aлександар Чиликов

Фељтон о манастиру Прасквица изаћи ће у 15 наставака.

[youtuber youtube=’http://www.youtube.com/watch?v=2iR6wUm4vTI’]

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: