Црква у Дубровском припада народу који је саградио
1 min read
Манастир у Дубровском
Управа Парохије Шавничке којој припада црква Светог великомученика Георгија у Дубровском, а који је прије пар седмица био нападнут од присталица распопа Мираша Дедејића, нагласила је да тај манастир припада свим добронамјерним људима. Они истичу да је Епархија Будимљанско-никшићка народна, па је и црква народна, тога народа коме је саграђена и сваке добронамјерне душе.
Њихово саопштење објављено на њиховој Фејсбук страници преносимо у цјелини
Мало појашњења у вези уписа цркве Св.вмч. Георгија у Дубровску
Поводом злонамјерног узбуњивања и обмањивања јавности и житеља села Дубровско, својих суграђана, желимо да појаснимо како је дошло до уписа горе поменуте цркве на Епархију будимљанско-никшићку. Да ли је поменута црква отета и да ли има елемената кривичне одговорности надлежних лица за овај упис ви сами просудите.
У старом пописном катастру из 1954. године црква није била ни уписана као „Добро села“, односно у катастру је нема, већ само земљиште, односно сеоско гробље. Такав исти случај је и са сеоском школом.
Приликом уписа на Епархију будимљанско-никшићку, црква је издвојена као посебна цјелина, те је са земљиштем до 2 м около исте и са прилазом од главног пута тако уписана. По новом закону о гробљима, исто је сада са „Добро села“ преписано на Државу Црну Гору, односно Општину Шавник и Комунално предузеће са правом управљања.
Исти случај је и са сеоском школом. Школа у старом пописном катастру није уведена, као да није ни постојала. Уведено је само земљиште. Школа је сада издвојена и уписана на Министарство просвјете.
Данашњи, савремени катастар не познаје квалификацију „добро села“, „добро цркве“ исл. Приликом уписа није се појавио нико као представник „добро села“, нити је ко приложио приговор или другачији писани доказ да би се размишљало о упису цркве на другачији начин. Епархија будимљанско-никшићка је Христова Црква. Цркву чини: Епископ, свештеник и народ. Црква је саграђена ради народа, да би се у њој молио Богу, слушао ријеч Божију, исповиједао, причешћивао, јео Хљеб Небесни, и тако вјежбао и путовао ка спасењу. Тога ради, Епархија је народна, па је и црква народна, тога народа коме је саграђена и сваке добронамјерне душе.
Нажалост, постоје људи, који ову Епархију не сматрају као своју, па би цркву да препишу себи, и тако да је дијеле међу собом како коме одговара. Слично као шаторе за сахрану, полугодишњицу исл. Мало Мирашу – мало Јоаникију. Када је црква на „добро села“ онда је врло лако могуће да буде свачија. Пошто је сада на Епархији, онда то заиста није могуће.
Раније смо рекли, па ћемо и сада. Црква на Дубровску, отворена је за сваког добронамјерног човјека, па и за браћу која су нас Суду тужила и пљувала недавно на Дубровску – само не за Мирашево лажно свештенство.
Позивамо њих, да не насиједају на лажи и клевете појединаца, већ да са својом браћом сложно, као браћа превишани из Дробњака обнављају свој храм. Храм који трба да буде мјесто сабирања, радости и покајања, слика и дика села.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Сиктер проклетом распопу Мирашу и његовој банди!
А новинарима савјет да савладају разлику између цркве и манастира,