Мандић: Отишао је велики духовник, подвижник и непоколебљиви бранич православне вјере
Андрија Мандић и патријарх Иринеј
Предсједник Нове српскке демократије и један од лидера Демократског фронта, Андрија Мандић, изразио је у своје и у име чланова НСД саучешће Светом архијерејском сабору, читавом српском народу и вјерницима наше Српске православне цркве поводом упокојења Његове светости Патријарха српског Господина Иринеја.
„Као вијест о губитку најближег, примио сам глас да је велики духовник и подвижник, непоколебљиви бранич вјере православне, брижни пастир и предводник, велики човјек и Србин, Патријарх српски, Иринеј, одложио своје претешко овоземаљско бреме и похрлио у сусрет Ономе коме је посветио читав свој живот„, казао је Мандић.
Он истиче да је била је част привилегија ходати људским и духовним правцем који је он трасирао.
„Његов благослов и потпора у тренутку када се чинило да је све потонуло и изгубљено били су нам подстрек за одлучан отпор прогону и понижавању Српске православне цркве у Црној Гори„, рекао је.
Често оспораван од оних којима је сметала његова саборност, он је, наводи дање Мандић, благосиљајући своје непријатеље, без одмора и умора радио на учвршћивању јединства Цркве и одбрани националног и духовног идентитета и јединства српског народа.
„Бдио је над највећом раном српског народа овога вијека – Косовом, ни за тренутак не заборављајући ни све остале српске духовне енклаве од Аустралије, Африке и обје Америке. Историја ће забиљежити да је за његовог живота завршена највећа српска богомоља – Храм Светога Саве. „Нема веће жртве него да ко живот свој положи за ближње своје“ – ове свете ријечи посвједочио је својим примјером наш патријарх Иринеј, који је јутрос уснуо у Господу. Он је добро знао да ће долазећи на сахрану нашег блаженопочившег митрополита Амфилохија, ризиковати свој овоземаљски живот„, казао је.
Али, наглашава Мандић, он је био један од оних људи који су истински вјеровали у живот вјечни и код њих та врста страха од губитка овоземаљског живота није постојала јер су се они одавно опредијелили за Царство небеско.
„У ове дане великих губитака и велике туге српског народа, аманети и благослови двојице великих пастира обавезују на још веће јединство и снажнији отпор покушајима да се обезвриједи допринос који је српски народ дао успостављању и историјском трајању Црне Горе и да се изгура на маргину политичке сцене. Била је велика част лично познавати Његову светост патријарха српског Господина Иринеја а још виша привилегија бити под његовим благословом у одсудним борбама које смо водили за опстанак нашег народа и Цркве у Црној Гори крајем прошле и у читавој овој години. Вјечнаја памјат нашем патријарху и слава му и хвала за све!„, закључио је Мандић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Изоставих оно најважније. Некада емоције могу да нас заслепе јер ми као људи ако расправљамо о важним проблемима народним морамо бити ослобођени: мржње, злобе, користољубља, лицемерја и заблуде, ти осећаји помуте разумем па разум није у стању да сагледа ствсрност и истину. Оно што сам у предходном тексту изнео урадио сам то на исти начин и према упутству О. Јустина (Поповића) а то је да сам пре започетог писања преиспитао сву своју Православну свест и потискао емоције у страну. Нисам ту да се емоцијама клоним, већ сам ту да изнесем утиске онако како сам их видео и пратио од почетка кризе нашег друштва још негде од времена деведесетих. Знам, што Отац Јустин рече комунистима, после овога све робијашнице се за мене отворене. И за мене знам биће изливања разних напада и неоснованих критика које ће бити изливене под нсбујалим емоцијама. Видећемо како ће ти исти проговорити када емоције спласну.
„…Убрзо покуца неко на моја врата. Устадох и отворих врата. Био је то комшија Видоје из села Брезове. Уплакан суза, сузу стиже.
– Зашто плачеш шта се десило Комшија?- питам га ја.
– Готово је – одговара он.
– Шта је готово? – упитах.
– Умро је…
– Ко?
– Па Тито.
– Ма шта да се ради комшија сви ћемо једног дана, важно је да си ми ти жив и здрав – хладнокрвно одговорих комшији
После оваквог мог одговора он се изгуби и нестаде. После тога ретко смо се сретали и слабо смо разговарали. У септембру исте године, негде пред мој полазак у Пољску, сусретох се са комшиом испред Москве. Позва ме на пиће. Како је дан био леп па смо седели испред хотела напољу, готово некако усамљени када нам донесоше пиће, он је волео шљивовицу, а ја тада нисам пио алкохолна пића па ми припаде сладолед са лимунадом Видоје осу по Брозу све најгоре. Спласле емоције и почело разумно размишљање…“
Sta ces sad Mandicu ako naš Vladika Joanikije a daj Boze da bude Patrijarh. ? No sreca tvoja i Medojevica sto je on veliki čovjek i duhovnik pa ce vam to staviti na obraz
E fukaro jedna od fukare! Ovakav događaj koristiš da vršiš pasju propagandu protiv Andrije Mandića!? Vladika Joanikije je lični i porodični prijatelj toga Andrije stoko jedna, ali šta to tebe briga jel’ da? Bitno je još jednom slagati i lanuti u ime tvoga i ko zna čijeg još interesa! Pi, sram te bilo ološu jedan neljudski!
Нашег драгог патријарха Иринеја вјечно ће памтити у својим сећањима наша приморско-загорска Србија !!! Нека Вам наш драги Бог подари рајска насеља на оном свјету !