Мандић: У Црној Гори српски не може бити језик другог реда

Предсједник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић изјавио је да нико не може оспорити право најбројнијој језичкој заједници у држави да се избори за статус који јој припада, а то значи, нагласио је, да српски језик не може Уставом бити третиран као језик другог реда.

„Полазећи од чињенице да је нама потребно велико помирење послије политичких траума распада држава у којима смо живјели, неспоразума и тешких политичких борби које смо водили, до нових уставних и законских рјешења треба да дођемо сви заједно кроз дијалог и прописане процедуре“, рекао је Мандић у интервјуу за лист „Политика“.

Како је навео, „иницијатива о проглашењу српског језика службеним у Уставу Црне Горе је процес који траје“.

„Ми сада улазимо у фазу отпочињања широког дијалога у свим сферама друштва“, казао је предсједник Скупштине.

„Борба за положај нашег језика није почела нити јуче, нити на изборима 2023. или 2020. већ оног момента када је једна парламентарна већина 2007. донијела Устав који је био супротан реалном стању у нашој земљи“, рекао је Мандић.

Он је подсјетио дај е црногорски језик проглашен службеним 2007. године, иако је сходно резултатима пописа из 2003. године српским језиком говорило 63,5 одсто грађана Црне Горе.

„Када је писан Устав те 2007, тадашња парламентарна већина није прихватила ниједан захтјев политичких представника српског народа. Заправо, уградили су у идентитетске одреднице новог Устава све супротно од оног што је раније карактерисало идентитет Републике, Краљевине и Књажевине Црне Горе. Имали смо попис 2023. године и видјели смо да његови резултати потврђују да се Устав из 2007. мора поправљати, па је природно да нова парламентарна већина усагласи народну вољу са највишим правним актом у земљи. Дискриминаторне одреднице треба одстранити, а кроз најшири могући дијалог доћи до рјешења којима ће бити задовољена правда и то питање смо снажно отворили пред политичком јавношћу Црне Горе. Недемократски је да некадашња већина, а данашња опозиција испоставља захтјеве којима важећи Устав желе да прогласе светом књигом у којој се ништа не смије мијењати и ако видимо да поједине одредбе не одговарају истини. Нико не може оспорити право најбројнијој језичкој заједници у Црној Гори да се избори за статус који јој припада, а то значи да српски језик не може Уставом бити третиран као језик другог реда“, казао је Мандић.

Он је рекао и да је двојно држављанство тема коју је, након ступања на функцију предсједника Скупштине, први пут покренуо са исељеницима.

„Та иницијатива је нашла на велико одобравање од стране представника исељеничких организација, јер они живе за дан када ће моћи да уђу у Црну Гору са црногорским пасошем. Наравно, та иницијатива тицала би се свих наших исељеника, било да су у Србији, Турској, САД, Босни и Херцеговини или широм свијета. Често понављам да у Србији живи још једна Црна Гора. Такође, сви смо свједоци глобалних трендова и миграција. Црна Гора је мала земља, површине нешто испод 14.000 квадратних километара, и са око 600.000 становника. Белгија је само два пута површински већа од Црне Горе, али у њој живи готово 12 милиона становника. Холандија је два и по пута површински већа, а у њој живи скоро 18 милиона. Закључак се сам изводи. Црна Гора је идеалан простор за живот и морамо да осмислимо план како да у наредном периоду постанемо земља са милион становника. Шта је природније него да понудимо људима који своје коријене имају у Црној Гори, чије су породице, куће, земља, гробови у њој, да добију право да се врате и своју будућност вежу за свој родни крај“, упитао је Мандић.

Казао је и да је то „поента“ његове иницијативе у вези са двојним држављанством, а не никакав изборни инжењеринг.

Законска регулатива свакако предвиђа да уз држављанство особа мора да живи одређени, не тако мали временски период, у Црној Гори како би имала право гласа. Ту истински не видим ништа спорно. Ако се неко одлучи да свој живот гради у нашој земљи, па нема ништа природније него да има право и да одлучује о политици те земље. Савјетници из мог кабинета су у контакту са нашим колегама из Турске када је у питању ‘плави картон’ и наш правни тим ће детаљно проучити и ту врсту приступа статуса држављана једне земље“, рекао је Мандић за „Политику“.

Коментаришући политичка дешавања у Будви рекао је да је оно што се десило у том граду „посљедица изборне преваре“.

„И ја то не могу тумачити као губитак парламентарне већине. Грађани су на изборе изашли и дали снажну подршку идејама и порукама које на државном нивоу шаље парламентарна већина. Сасвим друга је ствар што је једна група грађана одлучила да након избора ту народну вољу изокрене и направи дил са партијом која је у остатку државе на маргинама политичких одлучивања и утицаја, управо због њихове досљедне сарадње са организованим криминалом у Црној Гори и чувању лика и дјела Мила Ђукановића. Управо у контексту изборне преваре која је спроведена у Будви, сигуран сам у убједљиву побједу Марка Ковачевића и наше листе у Никшићу. Грађани су видјели да се разни новоформирани политички субјекти врло лако дају у загрљај бројним криминалним клановима и да на тај начин њихов глас може бити злоупотријебљен, тако да немам сумње да ће још снажније подржати традиционалну и проверену политичку опцију каква је наша странка и наша коалиција.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: