Мандушић на полиграфу

Пише: Иван Луковац

(процуреле скриване информације из Специјалног државног тужилаштва)

У транскрипту исказа свједока сарадника Вука Мандушића кодно име „ћетник“ који је дао пред Специјалним државним тужиоцем Миливојем Катнићем ( пасионираним љубитељем епике, епске фантастике и књижевности за дјецу и омладину) поближе је је објашњен немили догађај који се десио у Прогоновићима, концем 17 вијека.

По Мандушићевом сведочењу, локални Турци су били кренули на пикник, био је викенд и ријешили су да протегну ноге уз Љешанску Нахију. Свуда су наилазили на топао дочек. Грађани љешанских села су им исказивати традиционално гостопримство. Сир, смокве, пита, чувена љешанска лоза, брендирани производи били су у врху оног што су најрадије гутали. Било је и вина, али због познатих верских разлога Турци га нијесу обидовали. . И кад су се попели до самог врха нахије десио се инцидент. Испред чувене куле Радунове се збило комешање.

Радун је, наиме на кулу, мимо свих прописа, истакао ручно сашивену, импровизовану заставу тробојку са четири оцила, желећи на тај начин да провоцира мирне Турке. Ни након више упозорења да скине заставу друге државе није поступио по наређењу. Чак се са једног прозора куле појавила једна живахна женица и окупљеним мирним грађанима показала средњи прст.

То је била кап која је прелила чашу.

Свједок сарадник тврди да су Турци били испровицирани недоличним понашањем поменутог двојца.

И док је начелник подгоричке комуналне полиције Шукрија Жути Серхатлић сениор, сасвим у духу закона, писао прекршајну пријаву изнебуха је запуцао поменути Радун и лијешио живота седам недужних грађана турске националности на обору од куће.

Мандушић тврди да су Турци били ненаоружани, да су били кренули на роштиљ, да су код себе имали само пластични есцајг купљен у Воли хипермаркету у Горњим Кокотима. Месо, салату и осталу инфраструктуру неопходну за гозбу куповали су узгред код својих провјерених коопераната који се баве органском приизводњом.

Мандушић тврди да су Радун и његова жена, по свој прилици се зове Љубица, искористили збуњеност окупљених Турака, запалили кућу, да би уклонили све форензичке трагове и смаглили у непознатом правцу.

Кад су се Турци прибрали већ је било касно.

Најновије сведочење поменутог свједока сарадника, треба ли подсећати, баца сасвим ново свијетло на инкриминисани догађај.

У првој верзији његовог исказа чињенице тј његово виђење истих, а који се налазе у судском спису под именом Горски вијенац све је битно другачије.

Први свједочење је дато, тврди Мандушић под неиздрживим владичиним притиском.

Чак га је финансијски уцјењивао, не желећи да му надокнади штету коју је претрпио приликом немилог догађаја. Мандушић је донио сломљен џефердар, како тврди непроцјенљиве вриједности.

Специјални државни тужилац Катнић је врло ажурно, систематски приступио читавом случају. Припремају ћи се студиозно он је толико пута прочитао првобитни исказ поменутог Мандушића да га је научио напамет. И не мали пут му га, с тим у вези, набио на нос.

Шкргућући зубима, помињући ћетничку мајку, аутобусе, протеривање и сл Катнић је непрекидно сиктао:

„Пучу пушке љешанском нахијом
Мислим иду Турци у хараче
Па на рају страву ударају
Кад бој чујем у Прогоновиће
Те ја потец’ са оном дружином
А кад тамо мука и невоља
Ударило двјеста харачлија
Потурице љута Арнаута
На крваву Радунову кулу..“

Катнић је у бијесу, црвен у лицу, највећма „одлепио “ на политички некоректну синтагму „потурице љута Арнаута“.

Инсистирао је да се то промптно уклони и да у сведочењу мора да стоји формулација да су у питању били мирни грађани који су кренули на пикник тј роштиљ, да су, што није без значаја, по његовој процјени то честити и узорни преци данашњих тзв традиционалних коалиционих партнера, његовог послодавца „од сваке и најмање сумње удаљеног“ президента Ђукановића.

Радуну се на терет, осим вишеструког убиства, безмало геноцида, на терет ставља и распиривање међунационалне и међувјерске нетолеранције, што би ако се докаже могло резултирати и доживотном робијом и аутоматским протјеривањем из десетерачке верзије поменутог догађаја.

Љубица је засад под оптужбом за злочиначко удруживање против државе, њеног уставног поретка, здравља и живота више људи.

Поменута гестикулација, када је ничим изазвана, окупљеним грађанима показала средњи прст је бар засад квалификована као говор мржње.

И ту Радуновим и Љубичиним проблемима са законом није крај.

Уколико се докажу наводи оптужнице, а које је свједок Мандушић додатно оснажио, биће у обавези да солидарно обештете, плате, алиментирају реконструкцију објекта који је изгорио тзв Радунове куле, а која је по новом ДУП – у планирана као љетњиковац садашњег начелника подгоричке комуналне полиције Шукрије Серхатлића јуниора (наравно жутог)

Како би одагнао све сумње, а оне нијесу мале, Мандушић је спреман да се подвргне полиграфу, стоји у транскрипту његовог најновијег сведочења, а који је државним печатом верификовао СДТ Катнић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: