Манифестација „Дани сјећања на српске јунаке и добровољце“: Не заборављамо славне странице наше историје

У оквиру дводневне манифестације „Дани сјећања на српске јунаке и довровољце“, која се одржала у Беранама, 8. и 9. октобра 2016. године предсједник СО Бертане Горан Киковић приредио пријем за делегацију Удружења ратних добровољаца 1912- 1918, њихових потомака и поштовалаца из војвођанског мјеста Војвода Степа. Пријему је присуствовала и делегација истоименог удружења из Берана која, баштинећи српску традицију, историју и културу, сваке године у октобру организује манифестацију.Киковић је изразио задовољство што је у прилици да угости људе из Војводе Степе који, како је навео, не заборављају славне странице наше историје.

Предсједник СО Беране Горан Киковић, је овом приликом истакао и задовољство што се везе између два Удружења одржавају а сарадња продубљује, без обзира што су Беране и општина Нова Црња, којој припада мјесто Војвода Степа километрима далеко. Он је пожелио успјех у раду и Удружењу у Беранама и Удружењу у Војвода Степи, мјесту које је име добило по славном војводи Степи Степановићу. Он је истакао да је из ових крајева поријеклом и војвода Петар Бојовић, који је један од четири славне војводе из ослободилачких ратова од 1912-1918. године. Он је поздравио активности ових удружења која не заборављају своје претке, јер онај који заборави своју пришлост неће имати свијетлу будућност- нагласио је Киковић.

У име делегације из Војвода Степе говорио је предсједник тамошњег Удружења ратних добровољаца 1912- 1918, њихових потомака и поштовалаца, Бранко Савић, напомињући да су након завршетка Првог свјетског рата око 400 српских добровољаца, из различитих крајева Краљевине Југославије, а највише из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Лике и Далмације, почели насељавати омеђени простор у дијелу данашњег средњобанатског округа, формирајући мјесто коме дадоше име Војвода Степа.

„Посебно се радујем што смо и ове године дошли у Беране, град из којег су поникли бројни јунаци и добровољци кадри да се, као и наши преци, супроставе окупационим силама. Овакви сусрети показују да никакве међудржавне границе не могу пореметити наше братске односе“, нагласио је Савић.

Током пријема, гдје су размијењени пригодни поклони, Они су се на пријему подсјетили да су удружења из Берана и Војвода Степе прије неколико година потписала повељу о братимљењу.

Почаст шанчевима који спајају Србију и Црну Гору

У оквиру манифестација “Дани сјећања на српске јунаке и добровољце”, коју је организовало Удружења ратних добровољаца 1912 -1918., њихових потомака и поштовалаца, у селу Цецуни код Андријевице откривено је спомен обиљежје посвећеном Карађорђевим устаницима, који су се, након величанствене побједе над турском војском на Суводолу 27. марта 1809. године, улогорили на узвишењу Превија гдје су развили српске барјаке и подигли шанчеве. Скуп је благословио андријевички парох, протојереј Боро Врховац, који је, освештавајући споменик, казао да свето здање Карађорђевим јунацима подигнуто у порти цецунске цркве, треба да буде путоказ како и куда треба да иде народ са ових простора.

У име домаћина присутне је поздравио пјесник Давид Лалић, подсјећајући да су на простору Васојевића поникли бројни јунаци и прваци чије су руке увијек биле широко раширене за српску браћу која је хрлила да да допринос ослобађаању ових простора од бројних завојевача. Он се, уједно, захвалио свим добротворима који су дали допринос приликом подизања поменутог обиљежја, које је, како је казао, засијало пуним сјајем испод комских висина.

-Кад нас је све мање на овим просторима, ево дочекасмо и овај дан кад смо богатији за једно умјетничко обиљежје и ново надахнуће лику и дјелу ненадмашног Вожда Карађорђа и његових устаника. На овај начин је уљепшано цецунско епско поље славе и приближено Комовима и Богу. Ово је овјера Карађорђеве бесмртности и порука покољењима да чувају вриједности без којих се не може напријед – казао је Лалић.

Спомен обиљежје открио је Бранко Савић, рекавши да овај чин указује да славни Карађорђе подједнако припада и Србији и Црној Гори.

– Посебно сам почаствован што ми је указана част да откријем ову спомен плочу, тим прије јер ја долазим из једног малог мјеста на сјеверу Баната којег су утемељили српски јунаци и добровољци који су се налазили у саставу Друге армије, којом је командовао прослављени војсковођа војвода Степа Степановић. Моја радост је тим већа јер и ово обиљежје ставља до знања да не постоји ниикаква сила која може покидати нераскидиве везе Србије и Црне Горе – нагласио је Савић.

У име андријевичког Удружења ратних добровољаца 1912 -1918., њихових потомака и поштовалаца, пригодну бесједу одржао је Микан Перовић рекавши да Карађорђеви шанчеви изнад села Бојовиће,Ђулиће и Цецуни, скривени у срцу васојевићких гора, и данас сјаје историјским сјајем и величином храбрих војника који су узидали своје кости у слободу коју уживамо.

– Карађорђеви шанчеви на Превији указују да је народ Васојевића увијек радо примао и прихватао своју српску браћу, знајући да су им то искрени добротвори и најсветији госте на овом свијету. Зато смо одлучили да подигнемо ово спомен обиљежје како би од заборава сачували тај славни догођај који се збио прије више од 200 година. Урадили смо то како би, између осталог, ставили до знања да нас још увијек има и да смо јачи од твораца мрачних идеологија који желе да затру све што је српско и људско на овим просторима. Зато им поручујемо са овог светог мјеста да су историја и Бог на нашој страни и да на простору Поткомовља српски коријен и зубљу слободе нико неће угасити, као што вјекови за нама нијесу угасили величину славне Немањине лозе, значај Душановог аманета, поруку Лазареве клетве и сјај Карађорђевих барјака, који се и данас вијоре изнад Зелетина и наших глава молећи се да се залутали и одбјегли врате у своје јато, у колијевку у коју нас је Свети Сава давно заљуљао. У то име све вас још једном поздрављам у нади да ће нас овај свети знамен, заогрнут топлином Васове земље и племена и величином Карађорђевог срца и његових јунака, окупљати сваке године, да ће нас духовно јачати и бројчано умножавати, јер ми немамо право да издамо наше славне претке и препустимо ове просторе онима који нијесу вриједни помена- нагласи је Перовић.

У свом надахнутом обраћању пресједник Удружења српских писаца у отаџбини и расејању Бранислав Оташевић је нагласио да ће спомен обиљежје у Цецунима трајно подсјећати на великог српског сина Васојевића.

– Срби су овдје своји на своме. Овдје су се увијек рађали Срби, људи и јунаци од Немањића до данашњих дана. Нажалост, било је и оних других, али знатно мање, који су се издајом хвалили. Но, њих је суд историје сврстао у тамнице, тамо гдје им је и мјесто, као што ће и данашње издајнике смјестити на срамним историјским страницама. Зато схватимо да је ово српска земља, да је овдје славни Вожд и гост и домаћим и да у овим тешким временима немамо право на издају. А ко се стиди српсаког имена и знамења није му мјесто на Светим водама Лима – поручио је Оташевић.

У програму су учествовали пјесници Миладин Јоксимовић, Дарко Јововић и Мишо Кубуровић, гуслар Слобoдан Фемић, док се на крају, у име домаћина, захвалио Голуб Нововић.

Подршка из Београда

На свечаности у Цецунима говорио је и Горан Киковић. Он је, осврћући се на историјске прилике које су претходиле подизању Карађорђевих шанчева на Превији, прочитао телегртам честитки који је поводом подизања споменика у Цецунима упутио генерал Лука Кастратовић, предсједник Удружења Васојевића из Београда.
Честитам Вам откривање спомен обиљежја Карађорђевим шанчевима из 1809. године у Цецунима и поздрављам испред Удружења Васојевића, почасног предесједника Удружења Васојевића проф. др Милије Зечевића и у своје лично име, са жељама да Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца, као и до сада успјешно истрајава у његовању и развијању слободарских и револуционарних традиција српског народа, Васојевића, Србије и Црне Горе.

Година 1809. је значајна и преломна година Првог српског устанка, и шире. То је година Карађорђеве офанзиве стратегијског значаја, година у којој је вођено највише бојева и битака у Првом српском устанку (31 од укупно 108 ботака и бојева вођених од 1804. до 1813. године), година надања у коначно ослобођење од Турака, година у којој су се јасно манифестовале одређене слабости и узроци пораза.

Рашко-полимска офанзива 1809. године имала је велики политички значај за даље вођење рата на простору Старе Рашке и Полимља, као и за ширење свијести српског народа за ослобођење од турске влати у Црној Гори, Херцеговини и свим поробљеним крајевима. Још од почетка 1804. године Карађорђе је имао циљ да прошири ослободилачки покрет изван граница Србије, односно београдског пашалука, али то полтичке прилике нијесу дозвољавале. О томе свједоче одређене дипломатске активности, а посебно Карађорђева преписка са митрополитом Петром првим.

Васојевићи су ишли у сусрет Карађорђу. Предводио их војвода Лакић Кастратовић (шести васојевићки војвода) гдје је врховном вожду представио, као младог војводу, сина Вуксана (седми васојевићки војвода), који је у сусрет дошао са четом Васојевића. Вожд га је у томе звању потврдио и задржао код себе, гдје је учествовао у боју против Нуман паше. Иако се поуздано не зна бројно стање Вуксанове чете, сматрала се борбено јаком и дала је значајан допринос побједи у боју на Суводолу. За заслуге у овом боју Карађорђе је васојевићкој чети дао шест барјака.

Катастрофа на Каменици и продор Турака од Ниша ка Делиграду били су пресудни не само за спас Карађорђеве новопазарске војске већ и за читаво Карађорђево ратовање и ослобођење тњриторије.

Ратна сарадња Србије и Црне Горе морала се обуставити, а напуштен је и план за ослобођење дјелова Херцеговине и Старе Србије. Владика Петар први распустио је војску са Планинице, о чему је обавијстио Крађорђа. Карађорђе се захвалио Петру првом на ратној сарадњи, посебно што је везивао скендеријске, херцеговачке и албанске Турке да не дејствују на устанике.

Трагедија на Чегру оставила је далекосежне последице не само на даљи ток Првог српског устанка, већ и на даљу борбу српског народа за ослобођење, а посебно на српску слогу и јединство, на очување и јачање сроског национално бића и уопште опстанак српског народа. Поред објективних околности поразу Синђелићевих јунака, од чијих глава је сазидна Ћеле кула, доприннјела је и српска неслога, која траје и данас. За издају на Камненици војвода Петар Добрњац, на самртничкој постељи, у Јаши 1828. године се исповиједио пред петорицом серпских војвода (Лука Лазаревић, Илија Чарапић, Петар Санџаклија, Цинцар Јанко и Јеврем Ненадовић).

Подизање спомен обиљежја Карађорђевим шанчевима подсјећа на српску револуцију из 1804. године и треба да буде подстрек данашњим и будућим генерацијама да без братске слоге, јединства, слободе и смаосталности нема опстанка и напредка.

Желим Вам добро здравље, породичну срећу и напредак ! -пренио је Киковић поруке које је упутио генерал Кастратовић.

Киковић је истако да је и у то вријеме као и данас било јунака и издајника, јунаке славимо а издајнике проказујемо и презиремо. Он је рекао да вјештачке границе између Србије и Црне Горе српски народ не признаје и да су те границе Карађорђеви барјактари и војводе распучили прије 200 година.

Десет година успјешног рада удружења у Војвода Степи и двадесет година рада у Беранама

Прије седам година тачније 13. Марта 2010. У Банатском мјесту Војвода Степа у општини Нова Црња потписана је повеља о братимљењу два Удружења са истим именом Удружење ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца. У оквиру традиционалне манифестације “Дани сјећања на српске јунаке и добровољце“ одржана је изложба фотографија о раду Удружења у Војвода Степи и о раду Удружења у Беранама кроз ријечи Киковића. Киковић је отворио изложбу и рекао следеће ријечи:
‘’Нема историјског памћења једног народа, а да о том памћењу нико није бринуо. Историјско памћење је свијест о себи, о свом бићу, о свом коријену, о ономе шта су људске заједнице јуче, данас и сјутра. Историјско сјећање обликује и гради држава, даје му боју,укус и мирис и пажљиво бира шта се памти, а шта се заборавља. Ту врсту самосазнањањегују и поједнци, као и неформалне групе које се удружују да би причали причу о себи и својима.

Удружењe ратних добровољаца, њихових потомака и поштовалаца из Берана иприча о њиховом 20-годишњем раду на очувању историјског сећања јесте хроника напора вриједних појединаца да подсјете потомке на врлине предака, да им укажу на предачки морални кодекс, да подсјете, забјележе и опомену, да оставе траг и о прецима, али и о свом напору да се предачке врлине не забораве. Саморазумијевање себе, свог бића и идентитета у географско-историјском простору беранског краја и Васојевића ову врсту напора чини племенитим послом, послом који је невидљив у тренутку, али јесте у времену и као такав остаје и опстаје као чин вриједан пажње и дивљења, јер уграђује у мозаик памћења непрекидно нова подсјећања на старе врлине и даје потомцима нову боју историјског постојања и самосазнања да смо беочуг у животу и времену и да се континуитет на једном историјском простору не постиже само непрекидним животом људских заједница у њему него прије свега континуитетом мишљења и морала, истовјетности са својим прецима, свакако обојеном бојом савременог трајања.

На путу свог опстајања током минулих вјекова Васојевићи, Србљаци, Шекуларци и друга племена из старе Црне Горе и Брда током прошлости изњедрили су бројне величине и народне трибуне који су се борили за крст часни и слободу златну. Они су се прославили кроз славне епопеје: Вртијељке, Мокре, Шекулара, Полице, Калудре, Виситора, Гребана, Дечана, Богићевице, Гласинца, Млађа, Брегалнице, Скадра, Мојковца…

Удружење је у протеклих 20 година од када смо обновили рад и у поменутом периоду постигли велике резултате на поштовању и његовању традиција добровољачког покрета који је на простору Васојевића зачет од постанка овог најбројнијег српског племена које је изњедрило јунаке попут Вука Брајотића, Миљана Вукова Вешовића, ђенерала Радомира Вешовића, Александра Саичића, Мила Саичића, Мила Кењића и других српских јунака и витезова који “живе докле сунце грије“. Треба ли подсјећати да су Васојевићи у балканским ратовима и у Првом свјетском рату имали дванаест батаљона војске, односно двије бригаде. Зато је и наша обавеза да се сјећамо наших предака, зарад нас самих – њихових потомака.

Посебно смо поносни на сарадњу са Удружењем из Војвода Степе чији рад вечерас промовишемо у Беранама кроз слике које говоре више од хиљаде ријечи.

Све су ово у протеклих десет година урадили ови вриједни људи, потомци храбрих солунских јунака и добровољаца који нијесу заборавили ко су и од кога су. Нека им је срећан први јубилеј.

Ово наше Удружење поштује и обиљежава све датуме и личности од Косовског боја 1389-те до 1918-те. Зато смо у протеклом периоду афирмисали заборављене догађаје, битке и јунаке Беранског краја и простора области Васојевићâ и тиме отргли од заборава нашу славну прошлост зарад будућности наших потомака. Јер, онај народ који заборавља своју прошлост неће имати будућност. Наша организација је настала далеке 1934. године и функционисала до другог свјетског рата 1941-ве, послије рата није обнављан њен рад и тек је 15. новембра 1996-те група поштовалаца и потомака ових славних јунака са Мојковца, Гласинца и других битака и бојева, на челу са публицистом и хроничарем Васојевићâ Радомиром Губеринићем, обновила рад. Обновили смо и подигли десет споменика и спомен обиљежја што говори о раду Удружења, које би хтјело да остави будућим покољењима драгоцјену историјску истину, из које ће спознавати ко смо, шта смо и од кога смо. Зато смо и поносни на наш рад.-закључио је Киковић. О раду Удружења говорио је и Ђорђе Хајдуковић, секретар Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца Војвода Степа у општини Нова Црња.

“Крајем 2005. године на иницијативу др Милана Мицића, историчара, који је око себе окупио пре свега потомке али и поштоваоце добровољаца који су населили и основали насеље Војвода Степа поново је активиран рад Удружења ратних добровољаца 1912-1918. њихових потомака и поштовалаца. Удружење ја почело да делује као месна организација истоименог Удружења са седиштем у Београду. Врло брзо по одржаним првим иницијалним састанцима и формираном руководећом структуром јасно су дефинисани циљеви и задаци а то су пре свега очување традиције и поштовања наших славних предака.Став је био да се кроз историјска предавања, трибине, промоције књига и часописа окупљају заинтересовани за ове теме и тако део светле традиције отргне од заборава.Удружење је тако деловало до краја 2008. године када је регистровано код надлежних органа као самостално удружење.

Према плану активности сваки значајнијин датум било да је историјски или је везан за само село обележен је одређеним програмом. Недуго по покретању рада одржан је и први званичан програм у организацији Удружења. 25.11.2005. године у просторијама ОШ „4.октобар“ Војвода Степа др. Момчило Диклић из Београда одржао је предавање на тему „Српско питање у Хрватској 1941-1950“. Недуго затим професор Горан Киковић из Берана је 26.01.2006. године је одржао промоцију његове књиге о мајору Павлу Ђиришићу. Већ сутрадан 27.01.2006. године др Момчило Антоновић из Београда одржао је предавање на тему “Црква у средњем веку“.

Како је Удружење почело одмах са активностима то се одразило и на масовност тако да је прва предавања посећивало у просеку око 50 гледалаца. У том периоду родила се идеја да се почетак рада Удружења у елан који је био присутан искористи како би на достојанствен начин било обележано 150 година од рођења војводе Степе Степановића. Уз претходне опсежне припреме под покровитељством Владе АП Војводине у Војвода Степи 10. и 11. марта на свечан начин обележено је 150. година од рођења војводе Степе Степановића. У та два дана програм су чинили изложба слика мештанина Небојше Миљуша, изложба фотографија Саве Обрадовића, научни скуп на тему “Војвода Степа Степановић и његово време“ на коме су учествовали еминентни историчари Ранко Кончар, Миле Бјелајац, Слободан Бјелица, Горан Милорадовић, Саша Марковић, Олга Манојловић. За ову прилику чланови Удружења су прикупили преко 300 фотографија добровољаца и досељеника као и са мотивима из свакодневног живота. Све ове фотографије су публиковане на ЦД који је промовисан а израђене су и специјалне разгледнице са мотивима села и посебним поштанским жигом. 11. марта 2006. године у Дому културе у Војвода Степи одржана је свечана академија којом је на достојанствен начин обележен овај значајан јубилеј. Круна овако започетог рада Удружења у овој првој години деловања било је откривање спомен чесме са спомен плочом у центру села 09.11.2006. поводом 150 година од рођења славног војводе. Удружење је инициралао и сарадњу са Народним музејом из Чачка и успело да направи својеврсни подвиг. Историчар Радивоје Бојовић из чачансклог музеја аутор изложбе “Војвода Степа Степановић (1856-1929)“ је изложбу после Чачка поставио и у Војвода Степи. Изложба постављена у холу Дома културе је била изложена шест недеља на отварању коме је присуствовала и директорка музеја Дефина Рајић са сарадницима била је изложена и оргинална сабља коју је војода Степа добио од Шукри паше када му се предао на Једеренама.

Овако је изгледала прва година рада из које су се изродили пре свега манифестација “Дани Војвода Степе“ али и многи други програми и активности који су данас понос сваког члана Удружења.

Дешавања у првој години по оснивању показали су да постоји заинтересована публика као и организациони капацитети који су битно утицали да се роди идеја о покретању манифестације “Дани Војвода Степе“. Циљ манифеста-ције је неговање и чување завичајне културе, обичаја и традиције, сећање на славног војводу и ратне добровољце, осниваче села, али и приближавање савреме-них достигнућа у образовању, књижевности, ликовној и позоришној уметности, науци и забави. Прва манифестација одржана је у марту 2007. године. До данас одржано је девет манифестација и наредне године одржаће се десета јубиларна манифестација. “Дани Војвода Степе“ постали су својеврсни бренд и нешто чиме се Удружење поноси и по чему се препознаје.Програми који су чинили манифестације били су разноврсни и веома посећени. Последњих година програме менифестације од првог до последњег дана пропрати више гледалаца него што Војвода Степа има становника. Изложбе слика, фотографија, позоришне представе, монодраме, представљања књига и часописа, концерти КУД-ова, научни скупови, предавања историчара и списак учесника који је за све ове године импозантан. Историчари: Момчило Диклић, Горан Киковић, Мира Радојевић, Ранко Кончар, Синиша Мишић, Јарослав Микловиц, Радивоје Бојовић, Далибор Денда, Ивана Спасовић, Далибор Тасић, Ђорђе Ђурић и многи други. Писци:Светлана Велмар Јанковић, Славомир Гвозденовић, Драгомир Дујмов, Никола Асановић, Љубивоје Ршумовић, Урош Петровић, Радивој Шајтинац, Стојан Бербер, Милош Латиновић, Радован Влаховић, Александар Гаталица, Вања Булић, Славиша Петровић…Драмски уметници: Михајло Јанкетић, Љиљана Благојевић, Гојко Шантић, Лепомир Ивковић, Бошко Пулетић, Тома Курузовић, Маринко Маџгаљ, Горица Поповић, Слободан Нинковић, Весна Станковић, Јасмина Стоиљковић, Радивоје Буквић…

На манифестацији “Дани Војвода Степе“ учествовали су и удружења и установе Срба из Румуније, Мађарске, Црне Горе, Херцеговине и на тај начин се јача сарадња и културне везе са Србима из региона.

Оно чиме се чланови Удружења посебно поносе је:

– Обележавање 150 година рођења војводе Степе Степановића научним скупом “Војвода Степа Степановић и његово време“ на којем су учествовали Ранко Кончар, Миле Бјелајац, Слободан Бјелица, Горан Милорадовић, Саша Марковић, Олга Манојловић.

– Изложба: “Војвода Степа Степановић (1856-1929)“ Народног музеја из Чачка аутора Радивоја Бојовића, на којој су посетиоци могли да виде оригиналну сабљу коју је Шукри паша предао лично војводи Степи кад му се предао на Једренима,

– Изградња спомен чесме са плочом поводом обележавања 150 година рођења војводе Степе Степановића,

– Организовањем централне прославе на којој је обележено 95 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије у Одеси, 15. и 16. априла 2011. године

– Братимљењем са Савезом потомака ратника Србије 1912-1920, Месна подружница “Војвода Степа“ из Јајинаца, са Удружењем ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца, Регионална организација из Берана, и Удружењем за неговање и очување српске традиције “Звуци с камена“ из Новог Сада.

– Учешћем на акцијама чишћења и уређења српскиих војничких гробаља у околини Битоља са Удружењем ратних добровољаца 1912-1918 из Београда и Планинарског друштва “Копаоник“.

– Генерално поносе се са свих девет досадашњих издања манифестације “Дани Војвода Степе“.

Удружење је модерно, добро организовано, технички изванредно опремљено са одличним условима за квалитетан рад. Чланови су сопственим радом и средствима уредили просторије за потребе Удружења које су добили на коришћење од Месне заједнице. У тим просторијама, које користимо за састанке, смештена је богата архивска и завичајна грађа, библиотека, а имамо и свој сајт.

Удружење ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца Војвода Степа је носилац културног живота у свом месту. Јер, поред организовања културне манифестације “Дани Војвода Степе“, током године обележавају се значајни датуми везане за историју добровољачког покрета и добро-вољаштва и насеља Војвода Степа.

Удружење има 60-так чланова. Председник Удружења у периоду од 2005. до 2010. године био је Милан Мицић. Од 2010. године председник је Бранко Савић.

Прошле јесени навршило се првих десет година рада и постојања Удружења. Јубилеј је свечано обележен 03. октобра 2015. године када је у Војвода Степи отворена изложба фотографија под називом “Првих десет година“, промовисана репортажа о насељу и удружењу “Чувари сећања – првих десет година“ и одржана свечана академија на којој су уз пригодан културно уметнички програм евоцирана сећања на људе и догађаје.’‘-истакао је Хајдуковић.

Краљу Александру у славу одржан помен

Jуче је у Беранама у оквиру манифестације “Дани сјећања на српске јунаке и добровољце“ одржан историјски час под називом “Карађорђевићи и Васојевићи“.

О томе су говорили Горан Киковић и Миличко Трифуновић, публициста и предсједник Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца регионални одбор Беране .

На манифестацији су присуствовали и побратими из Удружења ратних добровољаца 1912-1918, њихових потомака и поштовалаца из Војвода Степе из Баната на челу са предсједником Бранком Савићем.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: