Мањинска Влада пригрлила је заштитнике корупције и криминала – канцер државе!

Пише: Јово Пејовић, потпредсједник ДНП-а

Текст Споразума о парламентарној подршци и приоритетима 43. Владе искључиво треба да послужи за једнократну употребу, као средство за превару гласача, нарочито оних партија чији су гласачи незадовољни одлукама које су донијела њихова руководства.

Овај став заснивам на чињеници да је највећи број потписника споразума 30 година урушавао све приоритете који су садржани у споразуму. Најважнији приоритет на коме би Црна Гора морала градити своју будућност требао би бити елиминисање из одлучивања свих актера на политичкој сцени који су на било који начин учествовали у власти и својим чињењем или нечињењем допринијели агонији Црне Горе.

Споразум није настао као резултат размишљања грађана већ освједочених манипулатора из бивше власти и њихових сарадника који 30 година нијесу покренули са мртве тачке ниједно питање од значаја за бољи и сигурнији живот грађана. Мањинска Влада је под своје окриље пригрлила и више деценијске главне актере и заштитнике корупције и криминала, као и економског суноврата, који сакривени иза лажне приче о њиховом и грађанском концепту Црне Горе представљају канцер државе. Само се у држави једнаких шанси за све могу истријебити подјеле и идеологија мржње која се свакодневно емитује на политичкој сцени Црне Горе, коју доминантно пласирају губитници избора од 30. августа 2020. године.

Неспособност побједника са парламентарних избора из Извршне власти да се одупру притисцима запада али и личним сујетама и самостално одлучују о будућности Црне Горе сходно обећањима из предизборне кампање, довела нас је у стање у коме се пораженим и грогираним остацима бившег режима предају кључеви управљања мањинском Владом и Скупштином, а самим тим и приоритетима из текста Споразума.

Сценарио за заказивање сједнице парламента у условима које тренутно имамо је још једна у низу хајдучија бивше власти, која је више пута на примјеру Подгорице насилно мијењала изборну вољу. Вријеме ће врло брзо показати да ли је пар министарских и других фотеља било важније од исказане воље грађана, као и колики је био ризик ући у дил са освједочени манипулантима из бивше власти, који који су се 30 година окретали како је вјетар дувао и продавали националне и све друге интересе грађана зарад очувања власти. Након свега у неким савезима и коалицијама слиједи анализа могућег редефинисања односа при чињеници да се не поштују коалициони споразуми.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: