МАНС: ДПС бројао сигурне гласове и на дан избора

МАНС је данас Специјалном тужиоцу за организовани криминал и корупцију поднио кривичну пријаву против више НН лица из Демократске партије социјалиста под сумњом да су током посљедних локалних избора у Беранама тешко прекшили Закон о избору посланика и одборника и починили више кривичних дјела против изборних права.

Кривична пријава је поднијета након што је Истраживачки центар МАНС-а дошао у посјед документације која је на дан беранских избора заплијењена у једном од штабова ДПС-а Беране. Саставни дио те документације је чинило такозвано „упутство“ које је дитрибуирано члановима општинских одбора из ДПС-а са инструкцијама како и коме да јављају податке о томе што се дешава на бирачким мјесту.

У кратком упутству до којег је дошао МАНС се описује процедура за дојаву информација о броју укупно изашлих бирача, као и оних који су гласали за ДПС и утврђује динамика јављања на телефоне у Општински одбор ДПС-а Берана. Прво јављање је било заказано одмах по отварању бирачких мјеста, затим у 10, 12, 14, 16, 18 и 19 часова током изборног дана. Посљедње јављање је било заказано након затварања бирачког мјеста и бројања свих гласачких листића.

Поред распореда термина у којима су чланови општинског одбора морали да јављају податке свој централи, у упуству су наведени и бројеви телефона на које је то требало чинити и то 4 мобилна броја 067/820-270, 067/820-221, 067/820-442 и 067/820-330 и један фиxни телефон 051 235 824.

Овако сачињено упутство које је подијељено активистима ДПС-а у Беранама, према којем су они дужни да своју партију у редовним терминина обавјештавају о броју изашлих бирача те партије на изборима супротно је Уставу и Закону о избору одборника и посланика, а сви који су учествовали у креирању такве праксе су починили кривична дјела кажњива Кривичним закоником Црне Горе

Наиме, Устав Црне Горе у члану 45 прописује да су избори слободни и непосредни, а гласање тајно што детаљно разрађује и Закон о избору одборника и посланика, па не постоји начин да ДПС зна ко су грађани који су за ту партију гласали на изборима, осим уколико нису повриједили Устави и Закон и коришћењем принуде натјерали грађане да им ту информацију дају након гласања, или уколико глас није био већ купљен прије самог изласка на бирачко мјесто. Свако препознавање политичке преференције бирача на самом бирачком мјесту представља тешко кршење тајности гласања и слободе опредјељења.

Поред тога, Закон о избору одборника и посланика чланом 71а забрањује вођење било какве евиденције о бирачима на дан гласања и прецизно прописује да је „члановима бирачког одбора и лицима која прате рад органа за спровођење избора за вријеме гласања забрањено на бирачком мјесту вођење било какве евиденције о бирачима који су гласали, као и коришћење копије бирачког списка или било које друге помоћне евиденције о бирачима.“ Ово у пракси значи да ДПС не смије имати било какве информације о томе ко је од грађана, именом и презименом, гласао већ смије само као и друге партије имати број укупних бирача, на основу званичне документације коју води бирачки одбор.

Наиме, једина евиденција која јесте дозвољена на током гласања је она коју званично води бирачки одбор, а то је извод из бирачког списка којег грађани потписују приликом гласања. На основу те евиденције, бирачки одбор једино смије обавијестити надлежну изборну комисију о укупном броју изашлих бирача, без икаквих информација о томе ко су лица која су гласала и за кога су гласала.

Због свега наведеног, не постији законит начин на основу којег ДПС може да зна ко су именом и презименом лица која су гласала, а поготово не ко је од тих лица гласао за владајућу партију.

Закон о избору одборника и посланика чланом 115 прописује новчану или затворску казну до једне године за сва лица која послије обављених избора позове бирача на одговорност због гласања или захтијева од њега да каже како је гласао или зашто није гласао. Уколико ово дјело учини члан изборне комисије, бирачког одбора или друго лице у вршењу дужности у вези са изборима, казниће искључиво затвором и то од три мјесеца до три године.

Коначно, Кривични законик Црне Горе у члану 191. који се односи на повреду тајности гласања прописује казну од новчане до шест мјесеци затвора за онога ко повриједи тајност гласања, док је казна до двије године затвора предвиђена ако то учини члан бирачког одбора.

Имајући у виду да је упутство ДПС-а које је дато активистима на терену супротно црногорским позитивним прописима, те да директно позива на кршење тајности гласања, позивамо тужилаштво да хитно покрене истрагу против лица која су партији достављала ове информације, али и против лица која су те информације прикупљала. Црногорско тужилаштво има на располагању низ механизама да утврди ко су све лица која су Закон кршила, с обзиром да су бројеви телефона на које је требало јављати прикупљене информације саставни дио упутства ДПС-а.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: