МАНС: Државне институције крше Закон о финансирању изборних кампања
1 min read
Илустрација
Највећи број институција на државном нивоу драстично крши Закон о финансирању политичких субјеката и изборних кампања јер не објављују на адекватан начин податке о предизборној потрошњи, показује досадашњи мониторинг који је спровела Мрежа за афирмацију невладиног сектора МАНС.
МАНС од расписивања избора прати објављивање података о предизборној потрошњи за преко 60 институција које су највећи корисници буџета на државном нивоу.
„На основу спроведеног мониторинга, идентификовали смо бројна кршења закона, која се првенствено огледају у неадекватном објављивању података о томе како институције троше државни новац у предизборној кампањи„, каже се у саопштењу.
Досадашњим мониторингом обухваћено је првих пет седмица од расписивања избора, у којима су институција према Закону о финансирању политичких субјеката и изборних кампања биле дужне да проактивно објављују велики број различитих података, укључујући аналитичке картице о буџетској потрошњи, путне налоге, податке о социјалним давањима, изводе из трезора.
„Већина институција испуњаваја пуку форму и објављују документа, али у двије трећине случајева та документа не садрже кључне информације на основу којих би се могло идентификовати да ли је дошло до злоупотребе државних средстава за партијске и изборне сврхе, чиме се законске одредбе у потпуности обесмишљавају“, наводе из МАНС-а.
Оцјењује се да је посебно проблематична област објављивање аналитичких картица са рачуна институција.
„У преко 60 одсто случајева те картице не садрже податке о сврси плаћања, што је једна од кључних информација из које се може видјети за шта је конкретно новац институције утрошен, те да ли је било сумњивих трансакција, укључујући оне које за циљ имају куповину гласова“, каже се у саопштењу.
Када су у питању путни налози у највећем броју случајева институције не објављују комплетне податке о кретању возила и времену које је утрошено за њихову вожњу, нити податке о потрошњи горива за те службене аутомобиле.
„На овај начин јавност не може утврдити да ли се службени аутомобили злоупотребљавају за партијске сврхе, што је суштина Закона о финансирању политичких субјеката и изборних кампања“, наводе из МАНС-а.
У току првих пет недјеља по расписивању избора, институције које су највише кршиле Закон о финансирању политичких субјеката и изборних кампања, јер нису објављивали податке или су их објављивали у формату који није у складу са Законом су Инвестиционо-развојни фонд Црне Горе, Управа за некретнине, Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове, Управа за воде и Управа за имовину.
МАНС је Агенцији за спрјечавање корупције поднио скоро 500 пријава против институција које су кршиле закон, за сваку од категорија у којима је уочено неадекватно објављивање података.
„Иако је први сет пријава поднијет још крајем јула, до сада од Агенције нисмо добили било какве информације да ли је по поднијетим пријавама поступљено и да ли су лица одговорна за кршење закона на адекватан начин санкционисана“, каже се у саопштењу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

