МАНС: Изборна комисија више од пет мјесеци игнорише захтјеве МАНС-а

Државна изборна комисија и њен предсједник Будимир Шарановић више од пет мјесеци игноришу поднијете захтјеве МАНС-а за давање мишљења о примјени закона о избору одборника и посланика, чиме отварају огроман простор за злоупотребе бирачког права црногорских грађана и незаконито утицање на изборни резултат, наводи се у данашњем саопштењу МАНС-а, које потписује Вук Мараш, директор Мониторинг програма.

Они наводе да је МАНС још 1. марта 2016 године од ДИК-а затражио мишљење у вези са примјеном одредби подзаконских аката ове институције које су супротне Закону о избору одборника и посланика, а којима је омогућено да гласачи чија фотографија не постоји у систему МУП-а, односно у бирачком списку могу да гласају, иако је то Законом о избору одборника и посланика забрањено.

Остатак саопштења преносимо у цјелости.

„Наиме, према важећем законодавству, бирачки списак закључује се 10 дана прије одржавања избора, након чега подаци о бирачима из закљученог бирачког списка заједно са фотографијама бирача почињу да се „пуне“ у електронске уређаје за идентификацију бирача. Због тога, за све грађане који нова биометријска документа изваде у десетодневном периоду од закључења бирачког списка до дана одржавања избора, у електронском уређају за идентификацију бирача неће постојати фотографија, што је по Закону један од предуслова како би се бирач на адекватан начин идентификовао.

Таквих грађана, који немају нова биометријска лична документа, па самим тим у базама МУП-а не постоји ни њихова фотографија, у овом тренутку има преко 10 хиљада.

Међутим, умјесто да Државна изборна комисија обезбиједи пуну примјену закона, она је Правилима о раду бирачких одбора прописала процедуру која предвиђа да и лица чије се фотографије не налазе у систему електронске идентификације могу гласати на изборима. На тај начин, ДИК је донио подзаконски акт који је у директној супротности са Законом о избору одборника и посланика који предвиђа да се бирач мора електронски идентификовати да би гласао, а да уређаји за идентификацију морају садржати фотографије бирача из регистра личних карата или пасоша (члан 68а, ст. 1 до 4).

Оваквим поступањем ДИК је отворио огроман простор за злоупотребу бирачког права, јер можемо доћи у ситуацију да се на изборни дан појави више хиљада лица, која су нова документа извадила у периоду од 10 дана од закључења бирачког списка до одржавања избора, а које због тога није могуће у потпуности идентификовати кроз електронски уређај за идентификацију бирача. На овај начин, не само што је ДИК омогућио огромне манипулације личним документима, већ је у потпуности обесмислио електронски уређај за идентификацију бирача, чији је примарни циљ да се спријечи гласање фантомских, дуплих и преминулих бирача.

Из тог разлога, одмах по доношењу спорних Правила о раду бирачких одбора, МАНС се ДИК-у обратио за захтјевом за давање мишљења у вези са овом проблематиком, чиме смо им омогућили да спорна правила измијене, да их ускладе са Законом и да затворе простор за злоупотребе бирача који су сами креирали. Ипак, очигледно је да намјера ДИК-а и њеног предсједника Будимира Шарановића ни у једном тренутку није била да свој рад и правни оквир за одржавање избора ускладе са законом, због чега поднијети захтјев МАНС-а игноришу већ више од пет мјесеци.

Позивамо ДИК и њеног предсједника Будимира Шарановића да хитно поступе по МАНС-овом захтјеву за давање мишљења о примјени Закона о избору одборника и посланика и да обезбиједе да ни једно лице у Црној Гори не може гласати супротно закону.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: