ИН4С

ИН4С портал

Како је Солана завршила као хипотека за приватне кредите

1 min read

МАНС је данас Специјалном државном тужиоцу за организовани криминал и корупцију поднио кривичну пријаву против више лица због сумње да су противзаконито оптеретили државну имовину улцињске Солане у корист добијања кредита за трећа лица.

„Кривична пријава је поднијета против Мића Орландића, бившег директора Управе за некретнине и Џевдета Чаприћија, садашњег начелника улцињског катастра, Јелице Петричевић, бивше замјенице генералног директора Прве Банке Црне Горе, Драгана Ђурановића, службеника Црногорске комерцијалне банке (ЦКБ), те оснивача компаније Фласх и Абсолуте, Веселина Баровића, Бојше Шотре, Зијада Блекића, Бећира Перазића и Влатка Апрцовића“, каже Дејан Миловац, директор Истаживачког центра
МАНС.

Миловац додаје да према подацима до којих је дошао Истраживачки центар МАНС-а, у периоду од 2005. до средине 2008. године поменута лица су склопила или посредовала у склапању више штетних кредитних уговора којима је противзаконито државна имовина заложена као средство обезбијеђења.

„У поменутом периоду узето је чак седам кредита укупне вриједности око 5,2 милиона еура, а као средство обезбијеђења под хипотеку је стављена државна имовина над којом је предузеће „Бајо Секулић# имало само право кориштења, никако својине“.

Додаје да су од ЦКБ у периоду 2005. – 2006. година узета три кредита укупне вриједности нешто преко пола милиона еура, док су 2007. и 2008. године узета још четири кредита од Прве Банке укупне вриједности од 4.7 милиона еура.

„Прва два кредита је испред предузећа „Бајо Секулић“ потписала тадашња директорица Јелена Алексић, док је уговоре о стављању државне имовине под хипотеку потписао данас покојни стечајни управник Милорад Иковић. Потписник незаконитог уговора о хипотеци са стране ЦКБ је био њен службеник Драган Ђурановић“.

„Тако склопљени уговори о кредиту и хипотеци су без проблема верификовани од стране улцињског катастра, гдје је рјешења о стављању терета на државну имовину потписивао тадашњи и данашњи начелник локалног катастра Џевдет Чаприћи. Чаприћи функцију начелника катастра обавља још од 2002. године када је постао и члан Општинског одбора и Извршног одбора владајуће Демокатске партије социјалста (ДПС) за Улцињ. За све остале кредите који су узети, процедура је била иста. Уговоре о хипотеци је потписивао стечајни управник, а начелник Чаприћи је комплетан посао верификовао издавањем рјешења катастра којим се потврђивало да је државна имовина стављена под хипотеку. Чак и онда када је у рјешењима навођено да се ради само о праву коришћења, а не праву својине, улцињски катастар је легализовао незаконите хипотеке. У периоду од три године, Чарпићи је потписао укупно пет рјешења којима је државна имовина оптерећена са укупно 5,2 милиона кредита. Имајући у виду да се ради о преко 15 милиона квадрата државног земљишта на једној од најатрактивнијих локација на приморју, остаје веома мало простора за сумњу да тадашњи директор Управе за некретнине, Мићо Орландић није имао информацију о томе шта се дешава у подручној једници катастра у Улцињу. Ипак, ни након што је на рачун државног земљишта подигнут и седми кредит, Орландић није предузео ништа како би спријечио очигледно кршења закона и угрожавање државне имовине“, наводи се у саопштењу.

„Занимљиво је да највећи кредит у износу од три милиона еура за који се гарантовало државном имовином није чак ни исплаћен предузећу „Бајо Секулић“, већ је директно ишао на рачун подгоричке компаније „Flash“ која је у Солани посједовала тек дио акција. Овај кредит је дала Прва Банка коју је у том послу заступала тадашња замјеница генералног директора Јелица Петричевић, а испред „Flasha“ уговор је потписао један од његових оснивача, Бећир Перазић. Компанију „Flash“ је основала барска фирма „Аbsolute“ заједно са премијеровим пријатељем Веселином Баровићем, Биошом Шотром и Зијадом Блекићем. Поред Перазића, барски Абсолуте су основали и Влатко Апрцовић, те кајманска offshore компнија „Balkan Investment Menagment Limited“ са за сада непознатом власничком структуром. Према подацима из Централног регистра привредних субјекара, и „Flash“ и „Absolute“ су обрисане, што судбину земљишта Солане која је оптерећена хипотекама чини још неизвјеснијом.“

МАНС позива Специјално државно тужилаштво да без одлагања отвори случај Солане и прије него што наступе веће штете по државну имовину, процеусира сва лица, првенствено она из државне управе, која су учествовала у свим незаконитим радњама.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thoughts on “Како је Солана завршила као хипотека за приватне кредите

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy