МАНС: Одлука Вујановића не представља допринос повећању повјерења у изборни процес

Одлука Предсједника Црне Горе да данас распише парламентарне изборе, који ће се одржати 16. октобра 2016. године не представља допринос повећању повјерења у изборни процес, јер је та одлука донијета без јавних консултација са институцијама које, у овом тренутку, нису спремне да изборно законодавство у потпуности спроведу, јављају из МАНСА.

Остатак саопштења преносимо у цјелини.

Веома је спорно што је Вујановић Одлуку о расписивању избора донио иза затворених врата, а да црногорска јавност и институције задужене за спровођење изборног процеса и његову контролу о томе сазнају из медија. Умјесто тога, Предсједник је требао да спроведе јавне и транспарентне консултације са свим субјектима који треба да допринесу организовању слободних и фер избора, и да на основу тога донесе информисану одлуку, базирану на свим релевантним чињеницама.

Државна изборна комисија, као кључни орган за спровођење изборног процеса, дочекала је неспремна расписивање избора, јер правни оквир који дефнише изборне радње није заокружен, посебно у дијелу неадекватних подзаконских аката. За ово је највећи кривац предсједник те институције Будимир Шарановић који већ мјесецима опструира ефикасан рад Комисије по овом, али и по свим другим питањима. Наиме, МАНС још од фебруара ове године, прије одржавања тестних локалних избора у Тивту, покушава да обезбиједи да ДИК измијени подзаконска акта и обезбиједи ваљано спровођење изборног процеса, што Шарановић у континуитету игнорише и опструира на све могуће начине.

Тако ће грађани Црне Горе на нове парламентарне изборе да иду са хипотеком, јер и даље не постоји правно уређена процедура за утврђивање навода из приговора за повреду бирачког права, иако се ради о једином институту којим се штити законитост изборног процеса. Због тога, опет ћемо имати праксу са претходних избора да се о приговорима одлучује на основу политичког прегласавања а не на основу доказа, коришћењем већине коју владајућа структура има у органима за спровођење избора, и то само зато што не постоји процедура којом би се ово поступање уредило.

Штавише, због чињенице да подзаконска акта ДИК-а нису на вријеме унапријеђена, органи за спровођење избора сусрешће се са низом одредби које у пракси није могуће адекватно примијенити, за што одговорност такође примарно лежи на Шарановићу.

Ови проблеми су се могли превазићи усвајањем предлога за измјене подзаконских аката које је сацинила Радна група коју је успоставио МАНС са другим НВО и представницима већине парламентарних политичких партија, али сада то неће бити могуће, имајући у виду да се правни оквир који дефинише изборни процес не смије мијењати након што се избори распишу.

Ништа боља није ситуација ни са Агенцијом за спрјечавање корупције, која од данашњег дана треба да крене у спровођење свих активности контроле злоупотребе јавних ресурса за потребе изборних кампања, за што не постоји ни минимум спремности. Наиме, само на последњем случају „Рамада“ ова Агенција је показала да није спремна да заштити једног јединог звиждача који указује на злоупотребе јавних фондова од стране једне партије, па је сасвим јасно да то неће чинити ни сада када мора да прати све злоупотребе свих државних и локалних органа.

На крају, избог чланова координационог тијела МУП-а за праћење имплементације изборног законодавства је више од мјесец дана опструиран од стране предсједника ДИК-а и Скупштине, због чега ово тијело тек треба да у пуном капацитету почне да врши своје обавезе у дијелу мониторинга обавеза МУП-а у изборном процесу, па би пуно боље било да су избори расписани након његове комплетне институционализације.

Све ово указује на то колико је било важно да прије доношења Одлуке о расписивању избора Предсједник Црне Горе одржи јавне консултације са свим чиниоцима изборног процеса, а да тек онда распише изборе, у и то у тренутку када постоји већа вјероватноћа да ће надлежне институције моћи да ураде посао који се од њих очекује на адекватан начин.

Не спорећи чињеницу да је добро да изборне радње, али и њихова контрола, што прије почну да се спроводе, што се постиже расписивањем избора, Одлука Предсједника да то данас учини може бити веома контра-продуктивна са аспекта повјерења у изборни процес, јер се налазимо у ситуацији када надлежне институције нису у стању да своје обавезе у потпуности и до краја испуне.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: