МАНС: Створени услови за коначну бетонизацију црногорске обале

Усвајањем Нацрта Просторног плана посебне намјене за обално подручје створиће се услови коначну бетонизацију преосталог дијела црногорске обале и потпуни раскид са концептом одрживог развоја туризма на приморју, упозорио је директор Истраживачког центра МАНС Дејан Миловац.

Истиче да је нацрт овог документа у потпуној супротности да званичним ставовима Владе да ће приморје бити развијано у складу са принципима одрживог развоја јер је дуж цијеле обале уцртана зона за намјену туризма без дефинисања конкретних локација или капацитета будућег туристичког развоја.

„Из самог документа није могуће утврдити какви ће бити услови за изградњу, нити прецизан обухват на овај начин планираног туристичког ‘процвата'“, напомиње Миловац.

Додаје да масовну урбанизацију обале у Влади покушавају да оправдају потребама за новим смјештајним капацитетима, односно прогнозама раста туристичког промета Црне Горе до 2030. године.

„Тако се на примјер за Котор прогнозира пораст туристичког промета за 470%, Тивта 631% или Улцињ 451%, што су цифре које су више него оптимистичне када се узме у обзир досадашњи раст. Из овога изведена просјечна стопа раста промета на годишњем нивоу је двоцифрена што није немогуће, али је исто тако незабиљежено да се толики раст одржи скоро двије деценије. На таквим пројекцијама се не може планирати развој, нити се такав развој може дефинисати као ‘одржив'“, указао је Миловац.

План вратити на дораду

У прилог масовној бетонизацији до сада сачуваних простора говори и чињеница да су сва већа острва (Св. Никола, Св. Марко, Ада Бојана) цијелом површином означена као „посебне површине за туризам“, упозорио је он.

Подсјећа да се у тексту плана наводи: „грађевинска подручја ће се одредити на детаљнијем планском нивоу уз поштовање свих ограничења са аспекта заштите на које овај план указује. Препорука плана је да се што више сачува амбијент острва, како се не би угрозио њихов идентитет и особености по којима су препознатљиви“.

„Овако постављен ‘режим заштите’ ових локација значило би препуштање острва као најатрактивнијих локација на приморју, жељама инвеститора. Грађевинске зоне ће произвољно дефинисати ресорно Министарство одрживог развоја кроз детаљне планове, док се заштита своди на препоруке умјесто да буде одређена конкретним ограничењима и квотама“, истиче Миловац.

Напомиње да иако је овај документ у изради дужи низ година, детаљни планови који су у том периоду рађени за потребе инвеститора препознати су као стечене обавезе иако они по закону представљају планске документе нижег реда у односу на овај кровни документ.

„Тако се на примјер обавезни одмак од 100м у оквиру којег је забрањена било каква градња не примјењује на локацијама гдје су тим плановима предвиђени нови туристички капацитети чак и када они нису до сада реализовани (Рт Кобила, Росе, Арза, Бигова, Скочиђевојка, Маљевик итд.), што представља уступак инвеститорима на рачун преузетих међународних обавеза у погледу заштите обале.

Уз чињеницу да ће комплетан посао детаљније разраде појединачних локација бити препуштен ресорном Министарству, није тешко закључити да ће ова институција врло брзо постати централизовани шалтер за испуњавање жеља приватних инвеститора. Сматрамо да се овако дефинисани план мора обавезно вратити на дораду како би укључио реалније процјене и потребе за даљом урбанизацијом црногорске обале, а тај вриједан ресурс био валоризован уз пуно поштовање принципа одрживог развоја“, нагласио је Миловац.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: